STRAH OD NEGATIVNIH
MISLI I OSEĆANJA
Kada počnemo sa
tzv.radom na sebi i osvestimo da je moć u nama, tada donesemo odluku da se menjamo,da
mislimo pozitivno, da se do besvesti smejemo... Potom kreće realizacija te
odluke, a zajedno sa tim i panični strah od negativnih misli i neprijatnih osećanja. Odmah
proradi i program “nisam dovoljno dobra/dobar“ praćen osećajem krivice zbog toga što imamo negativene misli. I tako
umesto da se osećamo bolje krećemo da se osećamo gore. I neretko kažemo : „Jebi
ga ovo kod mene ne šljaka“ i prepuštamo se letargiji.
U čemu je trik?Da
li možemo da se promenemo, da postanemo neko drugi? Da li možemo da postanemo
nalik idolu u svojoj glavi koji živi u nekoj La-la zemlji, pleše u ritmu sambe,
pijucka ružičasti šampanjac i jednim treptajem baca na kolena ostale obične
smrtnike? Da li je za nas sreća dostižna ili smo zaista „zaboravljeni“ kao u
onoj pesmi „Pilota“ i samo zapravo „nemo ratujemo“?!
Ne možemo da se
promenimo. Suštinski deo našeg bića.ma kako ga nazivali, ne možete da promenite.
To nije vaš fizički izgled, nije neki indentifikacioni podatak poput
imena,prezimena,mesta rođenja...To niste vi. Vi ste taj posmatrač , tihi svedok
spoljnih dešavanja. To je naša suština i kao takva ona je nepromenjiva.Taj
nefizička, spiritulana esencija koja telu daje život. Mi to zapravo i ne želimo da menjamo. MI ŽELIMO DA MENJAMO KVALITET ISKUSTVA KOME SVEDOČIMO. A, da bi došli do toga treba da
upoznamo i prihvatimo sebe, da se pomirimo sa sobom i svetom oko nas. Treba da
iskusimo mir, da okusimo spokoj i vratimo se sebi.
Kažu da smo se
otuđili jedni od drugih,ali zapravo smo se otuđili od sebe samih.Zaboravili smo
ko smo zaista.Uče nas kompromisu i njegovoj nužnosti.Pravdaju to lišavanje
delića sepstva nekakvim teorijama družvenih ugovora.Doje nas raznoraznim arhetipovima,
tako da neprestano lutamo po tim paradigmama utisnutim u našu svest. Iz ljubavi
polako prelazimo u stanje straha. Strahujemo od života podjednako kao i od smrti.
Nije zalud ona izreka „Boji se od sopstvene senke.“ Ako to prebacimo na teren
psihičkog života Ego sve ono za šta smatra da nam ne koristi,da je naša slabost,
naša tamna strana potiskuje iz svesti u podsvest. Ali ta tzv. senka izranja i
upravlja nama kroz događaje i situacije
koji nam se neprestano ponavljaju,koje nas povređuju, bole i koje percepiramo
kao sopstvene neuspehe.
Tako da kao cilj
postavite ne to da se bolje osećate, već da bolje osećate. Da što manje potiskujete
svoje emocije.Da ih proživite u svoj
njihovoj punini. Ne možete postati radosni ako se davite u osećaju krivice,
besa, ogorčenja,zameranja...Da bi to prevazišli,potrebno je da osvestite, da
unesete svetlo u tamne uglove svoje duše kako bi se senka smanjila i sasvim iščezla.
Potrebno je da prihvatite sve ono na šta stavljate prefiks „NEGATIVNO“ kao deo vas i vaše stvarnosti. Vremenom prestajete
da etiketirate stvari i jednostavno ih posmatrate onakve kakve jesu iz one
ptičije perspektive izdignuti na višlji nivo.
Prihvatanje je zaista majka mudrosti (da ne kažem kevaJ) . Prihvatanje odgovornosti za sopstveni život je staza svesnosti.Niče u „Tako
je govorio Zaratustra“ kaže : „PROMENU „BILO JE“ U „TAKO SAM HTEO“ –SAMO TO ZVAĆU
SPASENJEM.“
Sve ovo napred
navedeno ima za cilj da vas ohrabri da upoznate sebe. Da odbacite strahove od
toga kakvi zapravo jeste, uključujući i panični strah od samoće i tišine.
Sednite sami sa sobom i malo ćutite,malo pričajte...Upoznajte se ponovo sami sa
sobom. Zamenite ono „Trebalo bi“ u „Ja hoću, a hoću jer me to raduje“.Izgradite
svoj svet na sopstvenim aršinima. Zamenite taj strah za ljubav prema sebi.
Zavolite svoje mane jednako kao i vrline. Odbacite strah od fizičke
limitiranosti i mahnitu potrebu da ostavljate trag, da utiskujete postignuća u predmete, u potomstvo, u materiju.Prestanite
da ranjavate sebe jer niste Bog, već običan smrtnik. Prihvatite da ste onakvi
kakvi i treba da budete.To je dovoljno. Vaše postojanje je opravdano vašim
rođenjem. I zato dajte šansu sami sebi tako što
ćete sebi dozvoliti da budete onakvi kakvi ste zapravo, autentični vi. Skinite puder sa svojih krasti i dajte
vremena sebi da rane zacele, da ožiljci izblede.
Author: Catherine Plotnikov
Borislav Pekić
je rekao „Stvar nije u tome da postanemo nešto drugo,nego da otkrijemo šta smo.“
Krenite na put
samospoznaje, upoznajte sebe samu/samog. Skupite sve delove sebe koje ste
odbacili negde uz put kao iznošenu garderobu i gledajte se bez kritike i
osude.Budite nežni prema sebi. Tapšite sebi kada primetite da negativno mislite
jer ste sada već na nivou da prepoznate razliku. Juče to niste mogli. Vidite sve je stvar percepcije.
Da li ćete na negativnu misao gledati
kao uspeh ili neuspeh, zavisi sa kog aspekta posmatrate stvari. A ovo vredi i
za sve drugo u životu.
Zamenite sreću
za radost. Majkl Braun u „Procesu
prisutnosti“ ističe: „Radost je stanje koje nastaje kada sebi dozvolimo da sve
iskusimo upravo onda dok se odvija,bez procenjivanja. Nastaje kada postojimo
bez uslova.“ Obožavam ovu definiciju. Definisanje je ključno jer na taj način postavljate
ciljeve, osvešćujete želje i donosite odluke.Po meni je važnije od analize kojoj smo svi skloni, a
za koju de Melo opravdano kaže da je paraliza.Zato definišite šta želite, šta
je za vas uspeh,šta je ljubav, šta je radost,šta je mir. Prepoznajte osećaje
koje ove reči bude u vama. Pratite emocije one su ključ.
Neko je rekao da
je srećan čovek onaj koji nema prošlost.Tako da nemojte negirati svoju prošlost.
Gledajte na nju kao na majku,jer zapravo mi i jesmo rođeni ovakvi kakvi smo ovog trenutka iz svoje prošlosti. Mi smo njen produkt.Sva ta prošla dešavanja,odluke,
postupci,reči su nas oblikovali, klesali i pretvorili u osobu kakva jesmo. Zato
se prošlosti ne treba stideti, ne treba je negirati, kriti...Sa njom se treba
pomiriti, zahvaliti joj i onda je ostaviti iza sebe. Kada se iz nje rodimo, postajemo
nova osoba, osoba bez prošlosti-srećan čovek.Mi smo Feniks, a ona je samo
pepeo.
„Ne očekuj ništa,
nadaj se svemu.“- možda je ovo alhemijska formula za transformaciju kvaliteta
našeg iskustva.U njenoj pozadini je upravo prihvatanje i pomirenost. Ali ne ona
pomirenost sa sudbinom koja je imanetna nemoći,već ona pomirenost koja odiše
svetačkim mirom, čistim spokojem.
I za kraj evo jedne
zanimljivosti.Reč hrabrost na engl-courage-potiče od lat. reči cor- srce i u
originalnoj definiciji je značila “punim srcem ispričati priču o tome ko
ste”-ističe dr. Brena Braun.
Dakle budite
kuražni i širite svoju istinu , “punim srcem
ispričati priču o tome ko ste”,bez procene,ocene i kazne.
**********************************************************
Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com pratite blog , stranicu na fb…Hvala!<3
Нема коментара:
Постави коментар