среда, 26. јул 2017.

Romantična ljubav poglavlje iz knjige "Povratak u ljubav" -razmišljanja o principa iznetim u KURSU ČUDA-Merijen Vilijamson













Autor fotografija :Irina Nedyalkova






Ko prati moju fb stranicu mogao je da vidi da sam objavila post  vezan za ovu knjigu. Naime, 2015. godine sam "otkrila " Gabrijel Bernstajn i preko nje doznala za Merijen i Kurs čuda. Onda sam na you toube-u pronašla audio verziju ove knjige, koju čita sama Merijen, i slušala je. Dotakla me je u samo  srce. Potom sam saznala da je Opra svojevremeno toliko bila oduševljena ovom knjigom da je od nje krenulo nešto što je potom preraslo u Oprah book club. Sve knjige koje ona preporuči su već u startu bestseleri. Onda sam našla Kurs čuda u pdf formatu. Neki delovi su bili na srpskom, neki na engleskom, ali sam bila uporna i narednih 365 dana disciplinovano izučavala Kurs.  Pre par meseci sam na sajtu Leo komerca videla da će 1.7. izaći ova knjiga na srpskom jeziku. Objavljivanje je malo kasnilo, i čim je knjiga izašla odmah sam je poručila. I sada uživam u njoj. Trudim se da je čitam na način koji Ekart Tol naziva meditativnim čitanjem. Da je ne progutam na ex. Toliko mudrosti, toliko istine i toliko gorke slatkoće, poput likera od badema nalazim u njenim redovima. Suzdržavam se da ne lepim svaki pasus kao fb status! :) Ali evo ovo poglavlje želim da podelim sa vama. 
Merijem kaže u prethodnom poglavlje:" Kao hramovi isceljenja, veze su nalik odlasku božanskom lekaru. Kako lekar može da nam pomogne ako mu ne pokažemo sve svoje rane? Moramo da razotkrijemo sve svoje strahove da bi smo ih iscelili. Kurs čuda uči da tama mora da se iznese na svetlost, a ne obrnuto. Ako nam veza omogućava samo da izbegavamo svoja neisceljena mesta, onda se tu krijemo, a ne rastemo. Univerzum to neće podržati."
Možda je razlog zašto baš ovo poglavlje delim sa vama sažet u sledećem citatu: Često pitam publiku :"Šta prvo treba da radimo kad nas neko privuče?" i oni svi u glas graknu:"Da se pomolimo!" Ta molitva glasi otprilike ovako:"Dragi Bože, ti znaš i ja znam da imam više potencijaa za neurozu u ovoj oblasti nego u bilo kojoj drugoj Molim te, uzmi moje misli i osećanja o ovoj osobi i koristi ih u svoje svrhe. Neka se ova veza razvija po tvojoj volji. Amin."






Romantična ljubav

Nema  druge ljubavi osim Božije.

"Nema različitih kategorija ljubavi. Ne postoji jedna vrsta ljubavi između majke i deteta, druga između ljubavnika, a treća među prijateljima. Ljubav koja je stvarna jeste ona koja se nalazi u srcu svih  odnosa. To je Božija ljubav i ona se ne menja sa oblikom ili okolnostima. 
Drugarica mi je nedavno rekla: "Tvoj odnos s' tvojom bebom sigurno ti pokazuje neku novu vrstu ljubavi. " Odgovorila sam:"Ne, ali  pokazuje mi novu dubinu nežnosti, koja me dalje uči o tome šta je ljubav."
Ljudi pitaju:"Zašto ne mogu da ostvarim duboku, intimnu romansu?" To pitanje je razumljivo zato što su ljudi usamljeni. Intimna romantična ljubav je, međutim, kao da pokušavate da doktorirate kada ste još uvek u osnovnoj školi. Kada nismo u vezi, ego nam predstavlja da bi sav bol nestao kada bismo bili u vezi. Međutim, ako veza traje, tada će na površinu isplivati dosta naše egzistencijalne patnje. To je deo njene svrhe. Zahtevaće sve vaše veštine saosećanja, prihvatanja, oslobađanja, praštanja i nesebičnosti. Često zaboravljamo koji su izazovi veze kada nismo u njoj, ali jasno ih se sećamo kada uđemo u vezu.
Ne mora da znači da će veza ukloniti sav bol. Jedino što "uklanja bol" jeste isceljenje svega onoga što bol izaziva. Ne nanosi nam bol odsustvo drugih  ljudi iz nešeg života, već ono što s' njima radimo kada su tu. Čista ljubav ne traži ništa osim mira za brata znajući da samo na taj način sami možemo naći mir. Koliko puta sam  morala da se zapitam:" Da li želim da bude spokojan ili želim da me pozove?" Čista ljubav druge osobe obnavlja nam vezu sa srcem. Prema tome, ego je njen protivnik. Učiniće sve što može da blokira iskustvo ljubavi u bilo kom obliku. Kada se dvoje ljudi spoje u Bogu, nestaju zidovi koji nas naizgled razdvajaju. Voljena osoba ne deluje kao običan smrtnik.  Za neko vreme ona deluje kao nešto drugo, nešto više od toga. Istina je da i jeste nešto više. Niko nije ništa manje do savršen SIn Božiji i, kada se zaljubimo, postoji trenutak kada vidimo potpunu istinu o nekom. On jeste savršen i to nije samo naša mašta.
Ali ludilo brzo stupa na scenu. Čim se pojavi svetlost, ego kreće u borbu da je ugasi. Iznenada, savršenstvo koje smo opazili na duhovnoj ravni projektuje se na fizičku. Umesto da shvatimo da duhovno savršenstvo i fizičko,  materijalno nesavršenstvo postoje istovremeno, počinjemo da tražimo fizičko, materijalno savršenstvo. Mislimo da nečije duhovno savršenstvo nije dovoljno. Osoba mora i savršeno da se oblači. Mora da bude kul. Mora da blešti. I više niko ne može da bude ljudsko biće. Idealizujemo jedno drugo, a kada se neko ne podudara sa idealom, razočarani smo.
Odbacivanje drugog ljudskog bića samo zato što je ljudsko biće postalo je kolektivna neuroza.Ljudi ptaju:"Kada će se pojaviti moja srodna duša?" Ali beskorisno je moliti se za pravu osobu ako nismo spremni da je primimo.
Naše srodne duše su ljudska bića, isto kao i mi, prolaze kroz isti normalni proces razvoja.Niko nikada nije "završen". Vrh jedne planine uvek je podnožje druge i, čak i kad nas neko upozna kada smo "na vrhu" veliki su izgledi da ćemo uskoro proći nešto što će nas izazvati. To je neizbežno zbog naše posvećenosti razvoju. Ali ego ne voli kako izgledaju ljudi  koji prolaze kroz izazove. to nije privlačno. Kao i u svakoj drugoj oblasti.  retko je to što nismo imali divne mogućnosti ili što niamo sreli dvne ljude. Problem je u tome što nismo znali kako da najbolje iskoristimo prilike koje smo imali.  Ponekad nismo na vreme uvideli koliko su ti ljudi bili divni. Ljubav je svuda oko nas. Ego je blokada u našoj svesti koja sprečava prisustvo ljubavi. Ideja da postoji savršena osoba  koja jedino što još nije stigla velika je blokada.
Naša ranjivost na mit o "onom pravom" potiče od našeg veličanja romantične ljubavi. Ego koristi romantičnu ljubav u svoje "posebne" svrhe što nas navodi da ugrožavamo svoje veze precenjujući im romantični sadržaj. Razlika između prijateljstva i romanse može se ilustrovati slikom ruže dugačke stabljike. Stabljika je prijateljstvo, cvet je romansa. Pošto je ego orjentisan prema osećanjima, pažnja nam se automatski usmerava na cvet. Ali sva hrana i nega koja je cvetu potrebna da preživi dopire kroz stabljiku. Stabljika možda izgleda dosadno u poređenju s' cvetom, ali ako otkinete cvet sa stabljike on neće dugo trajati. Podelila sam tu sliku sa učesnicima svog predavanja i jedna žena dodala je veoma lepu misao:duga romantična veza podseća na ružin grm. U svakoj sezoni cvet može opasti. Ali ako se biljka dobro neguje, onda će ponovo doći sezona i pojaviće se novi poljci. Nestanak romantičnog žara ne znači obavezno i kraj dobre veze, osim za ego. Duh može da vidi seme preporoda u svakom šablonu opadanja. 
Kurs čuda kaže da nije na nama da tragamo za ljubavlju, već da pronađemo sve prepreke koje smo joj postavili. Uverenost da tamo negde postoji neka posebna osoba koja će nas spasiti je prepreka čistoj ljubavi. To je veliki top u arsenalu ega. To je način na koji na ego sklanja od ljubavi, iako ne želi da to vidimo. Očajnički tragamo za ljubavlju, ali isto to očajanje navodi nas da je uništimo kada se pojavi. Uverenost da će nas jedna posebna osoba spasiti tera nas da svaljujemo ogroman emocionalan pritisak na onoga koji naiđe i za koga mislimo da bi mogao biti taj.
Ne moramo da podsećamo Boga da bi smo voleli da imamo divnu vezu. To mu je već jasno. Kurs čuda uči nas da je želja molitva. Najprosvetljenija molitva nije:" Dragi Bože, pošalji mi nekog divnog, " već "Dragi Bože, pomozi mi da shvatim da sam neko divan."Nekada sam se molila da naiđe neki divan muškarac i odagna mi depresiju. Na kraju sam rekla sebi."Zašto ne pokušaš da se izboriš s tim pre nego što on naiđe?" Ne mogu da zamislim muškarca koji govori  prijatelju . "Jao sinoć sam sreo fenomenalnu očajnicu!" Potraga za onim pravim vodi u očajanje zato što onaj pravi ne postoji. Ne postoji onaj pravi zato jer ne postoji onaj pogrešan. Postoji onaj ko je pred nama, kao i savršene lekcije koje od te osobe možemo da naučimo. 
Ako vam je najveća želja da pronađete savršenog partnera, Sveti Duh može da vam pošalje nekog ko nije najbolji mogući intimni partner za vas, već nešto još bolje:neko s kim dobijate priliku da radite na svemu onome u vama što mora da se isceli pre nego što ćete biti spremni  za najdublju intimu. Verovanje u posebnu ljubav navodi nas da odbacujemo sve ono što ne vidimo kao materijal za "vrhunsku vezu". Na taj način promakli su mi dijamanti zato što nisam koristila prilike koje bi mi samo ubrzale razvoj. Ponekad ne uspevamo da radimo na sebi u vezama koje su tik  pred nama misleći da "pravi život" počinje tek kada one stignu.To je samo smicalica ega koji se stara da tražimo, ali da nikad  ne nađemo. Ovo je problem kada ne shvatamo ozbiljno vezu ako nam osoba ne deluje kao "prava" ponekad se pojavi onaj pravi-ponekad čak deluje kao preobražen onaj pogrešni -ali mi to uprskamo zato što nismo uvežbani. Nismo radili na sebi. Čekali smo na onog pravog.
Kurs čuda kaže da ćemo jednog dana shvatiti da se ništa ne dešava izvan naših umova. Kako se neka osoba pojavljuje za nas blisko je povezano s tim kako mi biramo da se pojavljujemo za njih.Naučila sam da mi najproduktivnije reakcije u vezama ne  potiču iz fokusiranja na detalje o drugoj osob, već iz moje posvećenosti da igram svoju ulogu u toj vezina najvišem mogućem nivou za koji sam sposobna. Ljubav je dvostrana emocija. U svetoj vezi uzimamo aktivno učešće u stvaranju konteksta u kom interakcija može najkonstruktivnije da se razvije. Aktivno stvaramo uslove zainteresovanosti umesto da pasivno čekamo da vidimo da li smo ili nismo zainteresovani.
NIko nije uvek lep. Niko nije uvek seksi. Ali ljubav je odluka. Detinjasto je čekati da vidimo da li je neko dovoljno dobar  i zbog toga će se druga osoba u nekoj meri osećati kao da je na audiciji za neku ulogu. U tom prostoru osećamo se nervozno, a kada smo nervozni, nismo sasvim svoji. Ego traži nekog privlačnog da ga podrži. Zreli i skloni čudima među nama podržavaju ljude da budu privlačni. Deo rada na sebi, da bi smo bili spremni za duboku vezu, jeste da naučimo kako da podržimo drugu osobu u tome da bude najbolja što može. Parteneri trebaju da imaju svešteničku ulogu jedno drugom u životu. Oni treba da pomažu jedno drugom da dosegnu vrhunac. 
Bila sam s muškarcima kojima nikada nisam bila potaman. Takođe, bila sam s muškarcima koji su bili dovoljno pametni da kažu:"Divno izgledaš danas" dovoljno često da  bi mi to podiglo samopoštovanje i pomoglo mi da se bolje borim sa đživotom.  životom. Niko od nas nije zaista objektivno privlačan ili neprivlačan.  Takvo nešto ne postoji. Ima ljudi koji manifestuju potencijal da sijaju koji svi mi delimo i ima oni koji ga ne manifestuju. Oni koji ga manifestuju obično su ljudi koji su, ili od roditelja ili od ljubavnika , dobijali verbalne ili neverbalne poruke:" Lep si i divan si:" Ljubav je za ljude ono što je voda za biljke.
Ispitivanje prošlosti može vam pomoći da razjasnite mnoge svoje probleme, ali isceljenje se ne odvija u prošlosti. Odvija se u sadašnjosti.Ovih dana vlada skoro manija da se za sve krive događaji iz detinjstva. Ego ne želi da vidimo da nam bol ne potiče iz ljubavi koju nismo dobili u prošlosti, već iz ljubavi koju sami sebe ne dajemo u sadašnjosti. Spas se jedino može naći u sadašnjosti.  Svakog trenutka imamo priliku da promenimo svoju prošlost i budućnost tako što ćemo reprogramirati sadašnjost. Tako gledište svetogrđe je za ego i strogo nas osuđuje zato što ga ispoljavamo. Iako smo možda od roditelja naučili da uskraćujemo ljubav, ponavljanje njihovih šablona tako što im sada uskraćujemo ljubav nije pravi način da se ovaj problem reši. Ne stižemo do svetlosti tako što beskonačno ispitujemo tamu. Iza određene tačke, ta diskusija uvek počinje da se vrti u krug. Jedini put do svetlosti jeste da se uđe u svetlost.
"Roditelji mi nisu govorili da sam lepa. Jadna ja." Ovo nije misao koja podržava čuda. Ona, zapravo, podržava osećaj viktimizacije. Ovde bi stav verovanja u čuda bio:"Roditelji mi nisu govorili da sam lepa. Vrenost tog saznanja leži u tome da mi je sada jasnije zašto mi je teško da dozvolim drugima da mi to kažu i razumem zašto nisam stekla naviku da to govorim drugima. Sada mogu da razvijem tu naviku. Izbor da dam drugima ono što nisam dobila uvek je raspoloživa mogućnost." Jedan čovek nedavno mi je pomenuo da mu, kada je bio mali, otac nikad nije davao poklone. Rekla sam mu da bi iscelio ako bi sada svom ocu poslao mnogo poklona.
Nekada sam previše brinula o tome da li me podržavaju, a nedovoljno o tome da li aktivno podržavam druge. S romantične strane shvatila sam da trebam da pomognem muškarcu da se oseća više kao muškarac, umesto da sve vreme brinem da li je pravi muškarac. Pomažemo drugoj osobi da dosegne svoj vrhunac tako što ćemo dosegnuti svoj.  Rast proizilazi iz fokusiranja na naše sopstvene lekcije, a ne na tuđe. Kurs čuda uči da "samo ono što niste dali može da fali u bilo kojoj situaciji." Godinama sam čekala na muškarca pored koga ću se "osećati kao prava žena". Tek kada sam shvatila da moja ženska energija nije poklon  koji primam od muškarca, već moj poklon sebi i njemu, muškarci oko mene su počeli da ispoljavaju više muške energije koja mi je bila potrebna.
Bajka zvana "Princ žaba" otkriva duboku psihičku vezu između naših stavova prema ljudima i njihovoj sposobnosti za preobražaj.U toj priči, princeza poljubi žabu i žaba se pretvori u princa. To predstavlja čudesnu snagu ljubavi, kontekst u kome ljudi prirodno ostvaruju svoj najviši potencijal. Ni zvocanje, ni pokušaj da promenimo neku drugu osobu, ni kritikovanje, ni popravljanje ne može to da uradi. Kurs kaže da mislimo da trebamo da razumemo ljude kako bismo ustanovili da li su vredni naše ljubavi, ali da, zapravo, ne možemo da ih razumemo sve dok ih ne volimo. Ono što se ne voli se ne razume. Držimo se odvojeno od ljudi i čekamo da oni zasluže našu ljubav. Sve dok čekamo da postanu bolji, stalno ćemo biti razočarani. Kada odlučimo da im se pridružimo, putem odobravanja i bezuslovn ljubavi, nastaju čuda na obe strane. To je glavni ključ, najveće čudo u vezama."
                                                                                             Merijen Vilijamson 


**********************************************************
Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com  pratite  blog , stranicu na fb…Hvala!<3




Нема коментара:

Постави коментар