Treći deo- Pogavlje II-Recepti za buđenje i negovanje intucije-MEDITACIJA KRUG ISTINE

Meditacija opraštanja audio snimak

Treći deo-Poglavlje II -Recepti za buđenje i negovanje intuicije-Čarobna bašta

Čarobna bašta

“Posaditi baštu znači verovati u budućnost.” –Odri Hepbern

Ova vežba će vas povezati sa intuitivnim delom vaše ličnosti kroz povezivanje vas i Zemlje. Zemlja je u svim tradicijama jedan od pet osnovnih elemenata. Ona je kreator, jer ona rađa. Zemlja je “velika majka” i vezuje se za ženski princip, žensku energiju koji postoji u svima nama. Poglavica Dan George je rekao “U srcima svih nas postoji skrivena cesta kojom se retko putuje, a koja vodi do nepoznatog, tajnog mesta. Stari su ljudi zaista voleli Zemlju i na njoj su sedeli i počivali sa osećajem da su blizu majčinske snage. Svoje su šatore gradili na Zemlji, a svoje žrtvenike od Zemlje. Zemlja je umirivala, jačala, pročišćavala i lečila. Zbog toga stari Indijanac još uvek sedi na Zemlji, ne ustaje i ne odvaja se od njenih snaga koje život daju. Za njega sedeti ili ležati na Zemlji znači moći razmišljati dublje i osećati snažnije. On može jasnije proniknuti u tajne života i doći u bliži odnos sa životom oko sebe.” 

Ukoliko živite u stanu ili nemate prostor da napravite baštu uzmite par saksija. Neka  to budu saksije u nekoj boji koju volite. Zasadite u te vaše lepe saksije začinsko i lekovito bilje. Posejte lavandu, žalfiju, mentu, peršun, bosiljak, šafran,origano…Odaberite one biljke koje inače volite da koristite kao začin ili kao lekovitu biljku. Uživaćete u procesu, jer ćete se ujedno učiti posvećenosti i strpljenu. Shvatićete da od toga koliko vremena, ljubavi i pažnje posvećujete svom vrtu će zavisiti i koliko će on biti bujan i plodan. To važi i za sve druge oblasti vašeg života. Ukoliko pevušite svojim biljkama, ukoliko im šaljete ljubav ta energija iz vas ide u njih i one će biti lepe i zdrave. Davaće vam više cvetova,mirisa i lepote. Bićete ponosni na sebe kada lavandu koju ste uzgajali stavite kraj uzglavlja, osušite i stavite u orman. Kada  od mente ili žalfije skuvate čaj. Jela će biti ukusnija ako koristite začine iz svoje bašte koji su uvek sveži. Vi ćete se osećeti kao prava čarobnica, odn.čarobnjak zahvaljujući svojim čarobnim biljkama koje leče dušu i telo. Uživajte u kreiranju svoje čarobne bašte.

************************************************************************

Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com  pratite  blog , stranicu na fb…Hvala!<3

Meditacija Apolonov hram audio-recept za buđenje i negovanje intuicije

**********************************************************

Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com  pratite  blog , stranicu na fb…Hvala!<3

Treći deo-Poglavlje II -Recepti za buđenje i negovanje intuicije-Meditacija Apolonov hram

Recepti za buđenje i negovanje intuicije

Meditacija Apolonov hram

Sedite u udoban položaj pravih leđa, stopala neka su na podu, ruke u krilu sa dlanovima  okrenutim prema plafonu. Lagano zatvorite oči i pratite prirodan dah, udah od pupka do grla i izdah od grla do pupka.  Započnite jednim što sporijim i dužim udahom kroz nos i takvim istim izdahom. Dok duboko dišete polako opuštate delove svog tela, deo po deo. Obraćanjem pažnje na određeni deo tela mi ga opuštamo. Krećemo od vrha glave, preko vrata, ramena, do vrhova nožnih prstiju. Kada ste u potpunosti opušteni zamislite da se nalazite na jednom prelepom mestu i stojite ispred ogromnog belog hrama. Intuitivno znate da je to Apolonov hram u Delfima. Podižete pogled i vidite da je na luku ispred ulaznih vrata uklesan natpis. Pogledate bolje i vidite da piše "Gnothi Seauton (Γνώθι Σεαυτόν)" –Upoznaj samog sebe. Osećate radost i  zahvalnost, jer znate da se nalazite na mestu gde ćete dobiti odgovore za kojima tragate. Spoznaćete istinu. Vidite ispred vas stepenice i polako krećete da se penjete. Ukupno ima deset stepenika. Kako se penjete niz stepenice ulazite u sve dublje i dublje stanje mira. Krenite polako.Popnite se na prvi stepenik, pa na drugi, treći, četvrti…Polako idete ka ulazu u hram... peti, šesti, sedmi,osmi,deveti i deseti.Kada stignete do desetog stepenika vi ste u stanju dubokog mira. Vidite unutrašnjost prelepog hrama.Unutra sve blista nestvarnom belom svetlošću. Na sredini hrama gori vatra. Njen plamen je nestvarno lep.  Sjaj od te vatre obasjava čitav hram. Pored vatre odevena u belu togu je čuvena proročica Sibila. Pozdravljate je. Nije iznenađena što vas vidi, jer je očekivala vaš dolazak. Sedate  kraj vatre na mesto gde vam ona pokazuje.Govori vam da gledate u plamen i dišete.Vi je poslušate. Gledate u plamen i osećate mir. U jednom trenutku kapci vam postaju teški i vi zatvarate oči. Ali još ispred sebe u mislima vidite plamen svete vatre. Proročica vam kaže da zna zbog čega ste došli i šta želite ta je pitate. Onda vam daje i odgovor. Koji god odgovor  da  vam je dala vi ćete ga razumeti kada bude vreme za to. Zahvaljujete proročici i ustajete. Polako krećete ka izlazu iz hrama. Znate da se uvek možete vratiti  na ovo mesto gde se spoznaje istina koja je u nama. Proročica vam samo pomaže da je vidite. Dolazite do ulaza i krećete polako da se spuštate niz stepenice. Sa svakim korakom postajete budniji i svesniji sveta oko sebe. Deset, devet, osam, sedam, šest, pet, četiri, tri, dva, jedan. Sada ste potpuno budni. Polako pomerite prste na rukama i prste na nogama. Protegnite se  i otvorite oči.

link za audio verziju meditacije 
https://www.youtube.com/watch?v=G-aiDiFg9qE

i na blogu u postu Meditacija Apolonov hram-audio snimak

**************************************************

Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com  pratite  blog , stranicu na fb…Hvala!<3

Treći deo :Poglavlje II-INTUICIJA

ART : "Woman with Butterflies" -Jaime Ibarra

Intucija

“Vidi ovako. Ako je vedro nebo, a ti zapališ veliku vatru i padne velika kiša, ti onda možeš da kažeš da si vatrom prizvao kišu, ako si je samo zato zapalio!”- replika iz filma”Crni bombarder”

Pored toga što imamo  racio, analitički um, imamo i intuciju. Intucija je šapat naše duše. Taj tihi glas koji ti govori  uradi ovo, pozovi određenu osobu, izaberi to,  klikni  baš na određenu pesmu, članak, film.To je naše sveto vođstvo. Naš istinski dar. Svi smo mi samo putnici kroz večnost. Sve znakove na našem putu naša duša je postavila pre nego što smo se rodili u ovom fizičkom telu. Pomoću tih znakova mi se podsećamo ko smo i šta je naša misija. Duša uči kroz iskustva. Ona na taj način spoznaje život. Intuicija nam pomaže da lakše prođemo kroz ta iskustva, da iz njih izvučemo pouke. Intuicija od nas pravi mudraca. Ukoliko slušamo  taj unutrašnji glas, ukoliko ga negujemo i razvijamo spoznajemo koliko smo zapravo moćni. Budimo alhemičara u nama koji je do tada spavao. Alhemija života nije u pretvaranju metala u zlato nego  u pretvaranju naših teškoća u blagoslove, mana u vrline, nedostatke u obilje. Alhemičar u nama onda stvara čaroliju i boji zlatnom stazu  kojom hodimo.

Kada smo deca mi slušamo taj glas i dopuštamo mu da nas vodi. Međutim, kada krenemo u školu i uključimo se u sistem obrazovanja akcenat stavljamo na analitički um, na  logiku.  Učimo da sve analiziramo, da deduktujemo pravila, zakonitosti.  Mislimo da je sva mudrost u tome i  da ćemo tako jednog dana biti srećni. Zanemarujemo i potiskujemo šapat svoje duše. Učimo da ako mi pobedimo drugi mora da izgube. Da ničega nema dovoljno. Usvajamo uverenja o oskudici i nedostatku. Ograničenja koja usvajamo od drugih rastu.Trudimo se da nabubamo sve što se od nas očekuje, iako nam većina toga neće nikada u životu trebati, a ni služiti. Sve to činimo  da bi postali neko i nešto! Tako obezvređujemo sebe, jer smo mi već tada  neko i nešto. To se ne postaje. Kako prestajemo da  slušamo sebe, tako  prestajemo da se smejemo, da verujemo, da sanjamo. Ubede nas da se zvezde ne mogu dosegnuti,  te da je njihov sjaj laž. Govore nam da sve ono u šta smo verovali su bajke, a da je čarolija iluzija. Uče nas da sumnjamo u sve što ne možemo videti, dodirnuti, čuti, pomirisati i okusiti. Kažu da jedino kad sumnjaš u sve oko sebe možeš nešto promeniti, otkriti nešto novo, spoznati istinu. Govore da su svi velikani sumnjali. Eto Kopernikus je sumnjao da je Zemlja ravna i bio je u pravu.  Dokazano je da je ona okrugla i da se okreće oko svoje ose. Ali pogrešno su nas učili! Velikani nisu  postali veliki, niti su menjali svet zato što su sumnjali, već zato što su verovali. Verovali su u glas svoje duše, u taj božanski  deo nas. Onaj deo  koji  prožima beskonačna inteligencija koja se zove život. Slušali su svoju intuciju. Svaki naučnik,mislilac, umetnik je vernik. On veruje u svoje delo koje stvara sa entuzijazmom. Nadahnuće je zapravo taj duh večnosti u nama koji kroz nas stvara. Mi smo kanali kroz koji se ispoljava božanska kreativnost. Svet su menjali sanjari koji su verovali u svoje snove, a ne oni koji su u njih sumnjali. Ajnštajn je rekao: "Intuitivni duh je sveti dar, a racionalan duh je verni sluga. Mi smo stvorili društvo koje slavi slugu, a zaboravlja sveti dar." 

Da bi povratili samopouzdanje, da bi spoznali sopstvenu moć i postali čarobnjaci života potrebno je da naučimo da slušamo glas svoje duše, da ga poštujemo razvijamo i negujemo. Kada počnemo više da se oslanjamo na intuciju nestaće patnja koja proizilazi iz našeg nastojanja da sve moramo da razumemo.  Shvatamo da je Mali Princ bio u pravu kada je rekao ”da čovek samo srcem dobro vidi.” Kada pokazujemo na sebe mi i okrećemo prst prema našem srcu, a ne prema mozgu. Ljudsko srce ima duplo više  neurona nego mozak.  Zato i ne moramo sve da razumemo, potrebno je samo da osetimo, da prihvatimo i verujemo, jer ono u šta verujemo to postaje naša istina. Onaj ko u čuda veruje on čuda i stvara.

 

Kada pustimo intuciju da nas vodi shvatimo da je sve oko nas  povezano nevidljivim nitima, da nam odgovori, stvari i ljudi dolaze u pravom trenutku.Kada pratimo taj glas postajemo surfer na talasu sihroniciteta. Spoznajemo svoju darmu, a ostavljamo dramu iza sebe. Harmonija i sklad vladaju u nama i oko nas. Ne bojimo se i ne sumnjamo, jer znamo  da su svi odgovori već u nama. Samo trebamo da se duboko zagledamo u sopstvenu dušu i uronimo u tišinu. Jer kako kaže Dalaj Lama ”tišina je ponekad najglasniji odgovor.” Postavi pitanje, otvori se za odgovor i on će doći. Probudi taj šapat Boga u sebi i pretvori vreme sumnje u vreme čuda. Podigni mač ka nebu, objavi da si Ratnik svetlosti i prizovi kišu.

******************************************

Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com  pratite  blog , stranicu na fb…Hvala!<3

Treći deo-Poglavlje I-BUĐENJE RATNIKA-"GNOTHI SEAUTON" -UPOZNAJ SAMOG SEBE

BUĐENJE RATNIKA-“Gnothi seauton”-“Upoznaj samog sebe”

“Kad pronađeš put, drugi će pronaći tebe. Prolazeći cestom, biće privučeni tvojim vratima. Taj put, koji je nemoguće čuti, odjekivat će u tvome glasu. Taj put, koji je nemoguće videti, odražavat će se u tvojim očima.”- Lao-ce iz knjige Tao-te-Čing.

Jedino pravilo u životu je da nema pravila.Ne postoji neki univerzalan recept za sreću, uspeh, zdravlje, bogatsvo. Ništa nije apsolutno, sve je relativno. Svaki zakon poznaje izuzetke. Uvek postoje presedani koji rađaju novo pravilo. Sve dok panično pokušavamo da sve shvatimo, mislimo da su drugi ti koji će nam odati tajnu, mudrost nam izmiče. Karl Gustav Jung je rekao :“ Ima ljudi koji misle da se širenje pozitivne energije može naučiti, da postoje fraze, reči ili rečenice koje stvaraju pozitivnu energiju same po sebi. Nije tako. Energija, pozitivna ili negativna, nalazi se u čoveku. Ne može iz čoveka izaći ono čega tamo nema. Da bismo mogli širiti mir, moramo se najpre mirom napuniti. Da bismo mogli širiti radost, mora nam najpre srce biti radosno. U suprotnom, i reči najveće utehe zvučaće kao napad iz usta nezadovoljnog čoveka.”

Drugi nas mogu nadahnuti, podstaknuti u našem traganju, ali sva mudrost je u nama samima.Kamen mudrosti smo mi sami.Vremenom otkrijemo da svako tuđe pravilo koje sebi nametnemo, postaje za nas dogma koja ograničava našu dušu.Bitno je ono u šta mi verujemo, jer na osnovu toga mi biramo percepciju,mi biramo koje značenje dajemo okolnostima u svom životu. Dakle, divna vest je da mi stvaramo pravila u svom životu. Bitno je da verujemo da smo mi čudotvorci, da  su čuda sastavni deo života. Bitno je da se podsetimo onoga što smo  kao deca znali  i da ponovo poverujemo da smo rođeni kao pobednici.Da smo istovremeno i sanjari i ratnici, superheroji koji oblikuju stvarnost. Da su misli, reči i osećanja naša pređa kojom tkamo naš život. Potrebno je samo da se podsetimo ko smo. Da spoznamo sebe.

Kao deca  smo nebrušeni dijamanti i bili smo svesni moći koju imamo u sebi. Zamišljali smo kako  ćemo odrasti i kako ćemo sami sebi određivati pravila. Kako će naša reč biti važno. Žurili smo da odrastemo ne bi li preuzeli svoj život u svoje ruke, kako bi bili krojači soptstvene kape, sopstvene sreće. Nismo verovali kada nam se kaže  da se  nešto ne može, već bi i dalje pokušavali da to uradimo. Bili smo uporni u tome i nije nas mogla sprečiti ni pretnja kaznom. Nemoguće je bila reč koji stariji upotrebljavaju.  Nemoguće kada si dete ne postoji. Ono znači jednog dana ću moći, samo treba još malo da porastem. Nemoguće je samo odlaganje mogućeg,  sledeća stepenica na koju se treba popeti. Tada znamo da je moć u nama, da možemo sve što hoćemo. Tada smo bliski Izvoru i svojoj istinskoj prirodi. Žurimo da odrastemo da preuzmemo odgovornost za sebe, da nam niko ne nameće volju, ne određuje pravila i ne postavlja granice dozvoljenog i zabranjenog, mogućeg i nemogućeg. Postojanje granica ograničava, a ljudi po svojoj prirodi teže slobodi. Tuđe granice su tuđi okviri, tuđi kalupi, a oni za nas mogu biti premali, preveliki, preuski, preširoki. Retko kada nam u potpunosti odgovaraju, jer nisu pravljeni po meri naše  duše. Zato žudimo da budemo u situaciji kada ćemo sami postavljati granice. Ali nekako dok dođemo do toga da se sami pitamo mi zaboravimo i zanemarimo to dete u nama koje je znalo ko je i šta mu je bitno. Preuzmemo tuđe granice, poverujemo u te priče koje slušamo dok odrastamo i nekako sami sebi počinjemo da govorimo da je ono što istinski želimo NEMOGUĆE. Kada poverujemo u nemoguće, počinjemo da za svoje ciljeve postavljamo ono što drugi smatraju za moguće. Tako gubimo sebe i gubimo samopouzdanje.

Samopouzdanje podrazumeva veru u sebe i sopstvene sposobnosti, znanje, tealente. To je vera u sopstvenu vrednost. Kako sama reč kaže to je uverenje čoveka da se sam u sebe  može pouzdati. Gubitak samopouzdanja je gubitak poverenja u sebstvo i čin nepoštovanja sopstvene ličnosti. Zbog toga najčešće krivimo neke druge ljude, okolnosti, život, pa i Boga. Ne shvatamo da smo se našli u toj poziciji, jer smo  izdali sami sebe. Ono što smo istinski mi, naše više ja, našu dušu. Živimo po tuđim pravilima, sledimo tuđe želje, postavljamo tuđe ciljeve.

Život se sastoji od donošenja odluka i snošenja posledica sopstvenih izbora. Ono što je bitno je kako gledamo na iste. Ako se suočimo sa svojim odlukama, ako priznamo i prihvatimo da smo u jednom trenutku možda učinili “pogrešan” izbor, doneli odluku koja nas nije usrećila, ili da nam ta odluka nije donela željene rezultate ili da su ti rezultati postignuti, ali je osećaj radosti izostao, mi smo ponovo u položaju da odlučujemo. Mi možemo da počnemo ponovo, da se preorjentišemo,možemo ponovo da biramo. U boljoj smo poziciji nego što smo bili, jer sada znamo šta ne želimo. Znamo koji put je za nas postao slepa ulica, te tako smo u prednosti.

Nije potrebno samo slediti zacrtan plan.Potrebno je osvestiti čiji plan zapravo mi sledimo i čije ciljeve ostvarujemo. Prirodno je da svi težimo onome za šta  mislimo da nas raduje. Kao što je evidetno da svi živimo u svetu kakav zamišljamo i životom kakav zamišljamo.Da li su naše želje zaista naše ili smo ih pozajmili? Nekada se tako silno trudimo da želimo tuđe želje, da budemo ono što neko želi da mi budemo. U strahu da ne izgubimo nekoga ko nam je bitan mi se trudimo da postanemo osoba kakva bi oni želeli da mi jesmo. Ponekad je taj strah da ne razočaramo druge, strah od tuđe kritike i osude toliko veliki da ni sami sebi se ne usuđujemo da priznamo šta mi zapravo želimo. Taj deo nas smo toliko duboko potisli da svesno i ne znamo da je postojao. Kada ostvarimo nešto što smo mislili da želimo, a to nam ne donese radost, to nije zato što smo to izgustirali, prerasli,  već zato što to i nije bilo ono što mi istinski želimo. Odsustvo radosti pri ispunjenju cilja je pouzdan znak da ste ispunili tuđe očekivanje,a ne sopstvenu želju.

Zato je bitno da spoznamo i prihvatimo sebe. Da se suočimo  sa samim sobom.Bitno je da vidimo svoje istinsko Ja lišeno iluzija i da oprostimo sebi idrugimo. To i jeste suština prosvetljenja, trenuci spoznaje.To je dar jasnovidosti kojim razdvajamo žito od kukolja i time sebi dajemo novu šansu , jer vraćamo samopouzdanje. Zapravo, tako se ponovo rađamo izlazeći iz onoga što smo napravili svojom zonom komfora. Tek kada prestanemo da budemo konformisti, kada skrenemo sa utabane staze za koju su nas uverili da je “naš logičan izbor”, jer je to siguran put kojim su mnogi hodali i hode, možemo da nađemo “svoj” put.  Sve što nam je potrebno  da bi otkrili svoj put, pronašli svoju svrhu imamo u sebi. Onoga trenutka kada otkrijemo svoju svrhu mi dobijamo misiju. Postajemo misionari, a naš životni put postaje hodočašće, jer smo pronašli svoje sveto mesto kome odajemo počast. To sveto mesto je ucrtano na mapi naše duše, to je božanska iskra u nama. Plamen te iskre je simbol čistote vere i ako umemo da zapalimo tu iskru, da održimo njen sjaj, time što u nju verujemo obasjaćemo čitav svet.Kada otkrijemo svoju svrhu mi spoznajemo da smo vredni, voljeni i podržani.Postajemo BRILIJANT(N) I.Poput brilijanta reflektujemo i širimo svetlost u svim pravcima, a što više svetlosti dajemo sve smo sjajniji, čistiji, jasniji. Tada  shvatamo da smo stvoreni da bi stvarali čuda, da smo čarolija sama.

Naš životni put- naše hodočašće ne treba uvek da bude lak. Zato on i nije utabana staza, već možda, kozija staza koja vodi do vrha planine. Možda je uspon težak, ali kada stignete gore svedočite pogledu koji daje sasvim novu razinu postojanju. Samo tada pomerate granice nemogućeg.

Svi smo učenici i učitelji na stazi ljubavi koja se zove život. Onoga trenutka kada nešto naučimo mi od učenika postajemo  učitelji. Naša duša tim činom preuzima obavezu da to znanje prenosi i širi dalje. Zato iako se razlikuju načini kojima dolazimo do spoznaja, iako imamo različita iskustva iz kojih učimo, iako se razlikuju putevi koji nas do ljubavi vode, cilj je isti. “A sad nastavi svojim putem i nađi se s onim Ijudima koji misle da ti sve znaš. Ubedi sebe da su u pravu - jer svi mi znamo sve, samo treba u to da poverujemo.” - Paolo Koeljo

****************************************

Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com  pratite  blog , stranicu na fb…Hvala!<3

Drugi deo-Poglavlje XIII-Recept "Moj dnevnik svakodnevne čarolije"

Recept- "Moj dnevnik svakodnevne čarolije"

Vođenje dnevnika je odličan način za samospoznaju i osvešćivanje toga ko smo i šta smo ovde i sada.Zato da bi ste spoznali sami sebe, da bi osvestili svoja uverenja i pratili razvoj korisno je pisati dnevnik. Svaki dan pronađite malo vremena za sebe i u tišini zapišite svoje misli i osećanja. Porazgovarajte sa sobom i stavite to na papir. Ne morate samo opisivati događaje u svom životu. To i nije cilj. CIlj je da izvlačite pouke iz svojih svakodnevnih dešavanja.Da ih sagledate očima mudrosti. Medicinski stručnjaci su, takođe, došli do zaključka da svakodnevno vođenje dnevnika u trajanju od petnaest minuta pozitivno utiče na zdravlje, imuni sistem i celokupno stanje organizma. Uzmite neku lepu svesku koja u vama budi prijatan osećaj. Napišite na koricama “Moj dnevnik svakodnevne čarolije” i u nju svakodnevno upisujte svoje čarobne trenutke.

Svaki dan zapišite u svoj dnevnik na čemu ste sve zahvalni.Nemojte mehanički nabrajati stvari. Osetite zaista zahvalnost. Proživite je. Vežbajte da budete zahvalni i život će vam nuditi još razloga za zahvalnosti.Pokušajte da pronađete pozitive aspekte u svakoj situaciji. Ukoliko vam neka situacija nije prijatna, ako želite da je promenite, sedite i u svoj dnevnik zapišite sve ono što smatrate pozitivnim vezanom za nju.Kada  završite sa nabrajanjem imaćete I drugčiju percepciju te iste situacije. Možda ćete dok pišete doći i do rešenja koje je sasvim jednostavno, ali ga vi niste mogli primetiti, jer ste bili zaokupljeni  problemom i na taj način mu davali na težini. Zahvalite se na rešenju koje dolazi na čaroban način i ono će doći. “Zato bismo, jednako kao što koristimo ono što jeste, trebali prepoznati i korisnost onoga što nije," rekao je Lao-ce.

Ukoliko postanete svesni da vas neka osoba u vašem okruženju iritira,  da imate prigovore na njeno ponašanje sedite i zapišite sve njene vrline. Sve ono što kod te osobe smatrate vrednim i pozitivnim. Na taj način će te svoj fokus sa mana prebaciti na vrline te osobe i vaš odnos će se neverovatno poboljšati. Neka istraživanja pokazuju da za svaki prigovor na račun druge osobe, bilo da je izrečen mišlju ili rečju, moramo izgovoriti deset  blagoslova kako bi odnos mogao napredovati. U suprotnom odnos će propadati, a ako je reč o braku, najverovatnije će završiti razvodom. I sami ste primetili da kada počnete da primećujete mane kod nekoga, odjednom će toga biti sve više i više.Pitate se u jednom trenutku kako je moguće da to ranije niste videli i kako ste bili toliko slepi!? Govorite da se ta osoba promenila. Ali stvar je u tome da  niti ste vi bili slepi, niti se ta osoba promenila, nego ste ranije vi bili fokusirani na ono što je po vama bilo lepo i dobro kod te osobe. Kada se zaljubimo u nekoga mi primećujemo njegove dobre osobine i kaže se da nosimo “ružičaste naočare”. Za zaljubljene se govori  i da nisu realni, jer ulepšavaju stvarnost, zanose se i hodaju po oblacima.Zapravo, kada se fokusiramo na nečije nedostatke mi stavljamo “crne naočare” i postajemo slepi za sve ono što je kod te osobe istinski vredno i dobro. Ovo možete primeniti na sve odnose koje imate u životu.

U svoj dnevnik možete upisati spisak vaših žellja, ali  tako što će te  Ih opisati kao da su vam se  već osvarile kao da ih već živite. Zahvalite se, jer ste blagosloveni i opišite kako se zbog toga osećate. Recimo:”Jako sam srećna/srećan sada kada sam… “ Na taj način aktivirate vizualizaciju, proživljavate to kao da vam se stvarno dešava i zbog toga se dobro osećate.Time dolazite u stanje dopuštanja i omogućavate da primate ostvarenje toga što želite. Pišite scenario života kakvim bi hteli da živite te na taj način kreirate svoju stvarnost.

Osvestite svoja uverenja. Vodite sa sobom dijalog i zapisujte ga. Postavite sebi pitanje i zapišite ga. Zatim zapišite prvi odgovor koji vam padne na pamet. Prvo na šta pomislite je ono što vi zapravo mislite o tome. Iznenadiće te se nekim svojim odgovorima. Ovo je odličan način da osvestite svoja podsvesna uverenja i na taj način dobijate priliku da ih promenite.

Možete zapisivati i afirmacije. Napravite od toga ritual. Svaki dan u određeno vreme zapisujte afirmacije i na taj način menjajte ona uverenja kod sebe za koja verujete da vas ograničeavaju i sabotiraju.

Možete upisati neki citat koji vas je motivisao, mudrost koju ste čuli, a želite da je zapamtite, neku ideju, spoznaju koju ste imali, uverenje koje ste osvestili. Upišite sve ono što dotakne vašu dušu

Ukoliko primenite neke od ovih saveta vaš dnevnik će biti vaš dnevnik nadahnuća. Na taj način ćete se  motivisati da nastavite sa radom na sebi. Bićete sami sebe vetar u leđa. Čarolija će postati deo vašeg života i granice mogućeg će se brisati i pomerati.

Možete svoj dnevnik tretirati kao najboljeg prijatelja koji je uvek tu da vas sasluša. Pisanje dnevnika je i odličana načina da osvestite svoje misli, da ih usmerite na određenu temu, da vežbate svoju pažnju i disciplinujete um. Pored toga što za sobom ostavljate trag sećanja na papiru, vi sebi dajete priliku i za dnevnu dozu kreativnosti. Dakle, vođenjem dnevnika vi zadovoljavate i tu svoju kreativnu stranu ličnosti.

Želim vam ugodne trenutke u opisivanju čarobne staze kojom koračate, a koja se zove život. Neka vas čarolija pronađe i prati na vašem putu. Pišite i stvarajte magiju!

********************************************

Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com  pratite  blog , stranicu na fb…Hvala!<3

Drugi deo-Poglavlje XIII-ZAHVALNOST

Zahvalnost

“Kad ujutro ustaneš, zahvali na jutarnjoj svetlosti, na svom životu i snazi. Zahvali se na hrani i radosti življenja. Ako ne uspeš pronaći nešto na čemu ćeš biti zahvalan, sam si odgovoran za to.“- Poglavica indijanskog plemena Shawnee- Tecumseh

U “Kursu čuda” je prelepo rečeno da je “zahvalnost  samo jedan aspekt ljubavi koja je izvor svog stvaranje.” Zahvalnost je čaroban, magičan alat koji nam menja život, jer menja naša uverenja, a samim tim i percepciju. Da bi promenili percepciju moramo promeniti svoja uverenja, jer mi  vidimo ono u šta verujemo. Zapravo zahvalnost nam pomaže da osvestimo sve ono čime smo već blagosloveni, sve ono zbog čega možemo biti srećni ovde i sada. Uz pomoć zahvalnosti menjamo fokus sa nemanje na imanje, a tako menjamo  i svoju dominatnu  vibraciju i manifestujemo željeno.

 Hvala je čarobna reč! Neki autori tvrde da ukoliko jedina molitva koju  govorite "HVALA", to je sasvim dovoljno. Ukoliko se prilikom molitve zahvalite kao da ste već primili ono što tražite,vi time iskazujete snagu svoje vere. Zbog toga je tzv. afirmativna molitva moćan alat.  Sam Isus Hrist je zahvaljivao pre nego što je činio čuda. Stoga kažimo hvala sa verom da nam  je ono što želimo i za šta se molimo već isporučeno.

Zahvalnost ima visoku vibraciju, a sama želja nisku. Naime, sama želja posmatrana kao potreba se rađa iz stanja deficita, nedostatka. Naš um je tako koncipiran da primećuje deficit, koji rađa želju koja nas motiviše  na akciju koja dovodi do zadovoljenja potrebe. Zbog toga smo i fokusirani na nemanje, a ne na imanje. Kaže se da je  tajna uspešnog manifestvovanja željeno : “Želeti, a ne trebati.“ Ako vibrirate da nešto trebate, vi zapravo  vibrirate da nemate  i ostajete u začaranom  krugu nemanja. 

Postoji shvatanje  da je Isus Hrist zapravo mislio na zahvalnost kada je rekao: „ Jer ko ima, daće mu se još, te će obilovati.A ko nema, oduzeće mu se i ono što ima.“ Zahvalnost nam pomaže da promenimo percepciju i da dosegnemo sreću u ovom trenutku. Ne odlažemo je za neki budući trenutak, ne vezujemo je za ishod, već je dovodimo u sada i na taj način umirujemo um. Tada smo u fazi  dopuštanja, tada primamo ideje. Otvaramo se za rešenje situacije, pronalazimo način i sredstva da bi realizovali ono što želimo. Zbog toga su zahvalni ljudi istinski srećni ljudi.

U životu svakog od nas postoji puno razloga za zahvalnost. Ne uzimajte stvari zdravo za gotovo. Nemojte da cenite nečiju vrednost tek kad ga izgubite. Recite hvala i volim te svakom biću i svakoj stvari  koja  vam olakšava, oplemenjava ili ulepšava život. Osvestite  da je vaše malo nekome mnogo. Osvestite da je obilje svuda oko nas i u nama. Radujte se zbog toga. Spoznajte zahvalnost u srcu. Osetite je.Zamislite kako bi bilo da to nešto nemate. Osvestite to hvala. Proživite ga. Bitan je osećaj. Osećaj, ta hemijska reakcija koja  nas motiviše na ostvarenje nekog cilja. Zato nešto i želimo-da bi se dobro osetili. A kada smo zahvalni mi se dobro osećamo. Tada se osećamo voljeno,  podržano i blagosloveno. Sve u sebi ima potencijal da postane blagoslov. Ukoliko postanete umešni u prepoznavanju tog blagoslova postaćete čarobnjaci, alhemičari koji svaki trenutak pretvaraju u priliku za zahvalnost.



**********************************************************************

Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com  pratite  blog , stranicu na fb…Hvala!<3

Drugi deo-Poglavlje XII-OD KREATORA DO KONZUMENTA, O LIBIDU KAO STVARALAČKOJ I SEKSUALNOJ ENERGIJI

Art.Lauri Blank

Od kreatora do konzumenta

“Ti nisi kap u okeanu: Ti si ceo okean u kapi.”-Rumi

Čovek 21 veka je često nesrećan, usamljen, teskoban.  Anksioznost I panični napadi su bolesti današnjice. Stres je uzrok svega i izgovor za sve loše.   S’ druge strane, počinjemo nekako stidljivo biti ponosni na količinu stresa koju proizvodimo.Ponosni smo što je deo nas, jer to znači da smo uspešni, da imamo karijeru. Što više stresa to valjda znači da si bitniji, da je tvoja funkcija visoka odn. da imaš položaj. Gledano tom logikom moć u smislu društvenog prestiža je izvor stresa. Stres je zapravo strah. Strah da nešto nećemo uraditi ili nećemo uraditi dovoljno dobro, onako kako se od nas očekuje. Strah da ćemo podbaciti, da ćemo razočarati. Strah od društvene smrti.

Dakle, strah od društvene osude danas se naziva stres.Zapravo stres traje par sekundi koliko je naše telo u šoku usled opasnosti kojoj je izloženo, sve nakon toga je naš doživljaj proživljenog stresa. Mi  produžavama taj doživljaj stresa, preživljavamo ga iznova i iznova, razmišljajući o onome od čega strahujemo  Svojim mislima kreiramo situacije koje su nešto najgore što može da nam se desi. O našoj navici da sami sebe neprestano plašimo na opisani način možda najbolje govori činjenica da je Alfred Hičkok  tvrdio: “Ja sam filantrop: pružam ljudima ono što oni žele. Ljudi vole osetiti užas i strah.”

O lIbidu kao seksualnoj i stvaralačkoj  energiji

“Prepoznaj sve delove koji čine celinu, jer ti si stvoritelj.”- Širli Meklejn

Odrastamo u sredini u kojoj se seksualnost potiskuje. Seks se doživljava kao nešto prljavo, kao sramota. Stidimo se i prikrivamo svoju seksualnost. Iako je pornografija prisutna u svakodnevnom žiovotu, seks je još uvek tabu. Postoji ogroman procenat žena koje nikad ne doživi orgazam. Neke  u tome i ne očekuju zadovoljstvo, jer su odrastale sa uverenjem da u seksu mogu da uživaju samo muškarci, a da je to njihova dužnost. One su dužne da svom mužu, partneru omoguće seks. Jer seksualni odnosi spadaju u bračne dužnosti. Van braka neke žene na iste gledaju kao na sredstvo manipulacije. “Daj mu da te ne ostavi. Glumi da je dobar jebač.  Glumi orgazam. Onda će on biti zadovoljan sobom i bolji prema tebi. “  Sećam se da sam upitala jednu svoju prijateljicu da li je nekada glumila orgazam. Rekla mi je:” da. “ Ja sam bila zbunjena i pitala je  :”Zašto? “Odgovor je bio da bi taj baja sa kojim je bila, prestao da pokušavao da ona doživi isti. Da mu ne bi povredila sujetu i objašnjavala da joj ne prija to šta radi, a šta njoj prija, ona je mislila da je jednostavnije da malo glasnije dahće i odglumi isti. To je bio neki usputni lik u njenom život i smatrala  je da ne treba da sa njim gradi neki dublji odnos koji bi uključivao iskrenost!!!

Neke žene ostaju sa istim partnerom godinama i smatraju da  su one krive, da nešto sa njima nije uredu. Neke okrivljuju i etiketiraju svoje partnere kao nedovoljno dobre, ali ih nenapuštaju. Verovatno vođene onom logikom “Sedi di si, jer i za disi nisi!” Žena koja ne postiže orgazam se naziva frigidnom što bi u bukvalnom prevodu značilo hladna, a pri tom se misli na emocionalnu hladnoću. Ali frigidnost je i dalje tabu tema. O tome se retko priča. Orgazam se glumi i ne pokušava da se išta promeni. Kada je žena nezadovoljna to ostaje njen problem, jer još uvek može da zadovolji muškarca.Ukoliko glumi orgazam on i ne zna da imaju problem u spavaćoj sobi. Najčešće najbolja drugarica zna više nego on o problemima u njihovoj vezi.

Seksualna energija se guši i potiskuje. Može li žena da bude žena ako odbacuje, guši i potiskuje  svoju seksualnost, ono što je ženom suštinski čini? Muškarac koji nije u mogućnosti da postigne erekciju je impontentan-nemoćan u bukvalnom značenju. Jedan od najvećih muških strahova je strah od kastracije- polna nemoć.Kada je muškarac impontentan to je onda najčešće “njihov problem”. Žena opet krivi sebe, jer misli da ga ne uzbuđuje  dovoljno. On prosipa izgovore : stres,umor….”Ne znam šta mi je, ali nije do mene. Majke mi!”  I opet fali iskrenost- Opet se glumi da je sve uredu, da je normalno…Ljudi ponekad i decenijam žive zajedno, a zapravo se ne poznaju. Odbacuju delove sebe, ignorišu taj glas iznutra koji vrišti da  ništa nije normalno, da pate, da nisu srećni, jer je “jednostavnije” da glume, nego da se objašnjavaju i traže uzrok problema. Lakše je sve gurnuti pod tepih, a stvari će se već vremenom srediti…

Žene su vremenom stekle građanska prava i postale ravnopravne, ali da li su sa emancipacijom postale sretnije? Od njih se sada više očekuje. Očekivanju su porasla već sa njihovim rođenjem. Svi snovi njihovih baka i mama su na njima. Počinje sa obrazovanjem. Ranije se očekivalo da se žensko dete uda, da rodi decu, po mogućstvu mušku, da poštuje roditelje,muža i druge članove svoje porodice. Nisu se školovale, ali su bile okosnice porodice.Kaže se muž je glava, a žena vrat. Da bi muškarac bio uspešan morao je da ima dobru ženu, neretko i mudriju od sebe. Žene su svoje ambicije vezane za položaj u društvu živele kroz muževe i sinove. Samo retke su  imale zanimanja u smislu profesije. Ali žene su stvarale. Stvarale su svakodnevno.Pored toga što su kuvale,prale, mesile, one su imale i svoj umetnički izraz. Naime, tekstilna industrija je zapravo postojala u svakoj porodici. Žene su gajile svilene bube I proizvodile svilen konac, konoplje i od njega pravile težinu,prele su vunu, bojile tkaninu. Štrikale su, plele, tkale, vezle,necovale, heklale. Imale su prostor da iskažu svoju kreativnu energiju. To ih je i smirivalo.To je bila njihova meditacija. Bile su kreativne i korisne. Nisu imale samo biološku funkciju rađanja. Bile su tvorci i njihov božanski deo je imao svoj kretaivan izraz. Vremenom je i tzv. “ručni rad” izašao iz mode. Gotovo niko više ne veze, ne hekla, ne štrika. Postoji jeftinija kineska, indijska varjanta. Kada se završi sa dužnostima, sa onim od čega se zarađuje, prelazi se danas na opservaciju i konzumaciju tuđih života.Društveno je poželjno gledati rijalitije, trač -emisije, čitati žutu štampu, a danas je sva štampa žuta i “biti u toku”, biti obavešten. Biti na svim društvenim mrežama, kritikovti i osuđivati neprestano. Tako su žene od kretorki, postale konzumenti tuđih života. Kada sam ja bila mala žene su verovale u ljubav I čitale ljubavne vikend romane. Postojala su samo dva kanala, pa je i rizik od “sapunifikacije” bio neznatan. Danas su žene navučene na indijske, turske, latino-ameriečke sapunice,  razne rijalitije i sedative. Kada satima konzumirate tuđi život, a zanemarujete svoj morate biti sedirani. Ne sviđa vam se stvarnost u kojoj ste, smatrate da ste nemoćni da je promenite, pa je ovo “lakši put.”

Lažni život, lažni orgazam, instat kafa, instat hrana -prazna duša! Non -stop smo u ulozi sudije i non-stop se poredimo sa drugima.Čija isfotošopirana stvarnost je lepša? Kada počinjete da se poredite sa drugima, nužno jednog trenutka počinjete i da zavidite, jer uvek pomislite da neko nešto ima “bolje” od vas. Ako je naše savršenstvo uslovljeno tuđim nedostatkom ili vrlinom uvek smo na gubitku,uvek u grču jer smo nesigurni u sebe i sopstvenu vrednost. Stavljamo sreću u tuđe ruke i ona nam izmiče.

Probudimo se iz tog sna. Uzmimo svoj život u svoje ruke. Prigrlimo svoju kreativnost i ispoljimo je na način koji nas usrećuje. Upoznajmo sebe ponovo. Razgovarajmo sa sobom. Upitaj lik u ogledalu: “Ko si ti? Šta želiš? Kako te mogu usrećiti?” Nemojte odustajati od sebe. Nemojte jeftino prodavati svoje snove. Nije nikada kasno da se promenite i živite svoje snove. ”Nikada ništa nije izgubljeno osim vremena, koje je na kraju beznačajno. Jer ono je samo mala prepreka večnosti, prilično beznačajno istinskom učitelju sveta,”  tvrdi se u “Kursu čuda”. Pronađite svoju strast,  svoju svrhu. Zavolite tišinu, družite se sa njom. Stvarajte nove navike kojima zamenjujete one stare koje vam ne koriste. Učite kako da živite srećnim i ispunjenim životom.  Verujte u sebe, jer  “sve je moguće onome koji veruje.” (Jevanđelje po Marku 9:23).  Umrite kao žrtva i rodite se kao ratnik. Budite dete svog Oca i stvarajte sklad u sebi i oko sebe.

Art-Mariska Karto "Jabuka"

Ženo budi kraljica ―Opra Vinfri 

“Budi kraljica. Imaj smelosti da budeš različita. Budi pionir. Budi vođa. Budi žena koja će, suočena sa nedaćama nastaviti voleti život i bez straha ići u susret izazovima. Prihvati to! Traži istinu i vladaj svojim kraljevstvom, ma gde ono bilo – u tvom domu, u tvojoj kancelariji, u tvojoj porodici – srcem punim ljubavi.

Budi kraljica. Budi nežna. Neka te vode uvek nove ideje, uživaj u tome što si žena…

Ja ću se moliti za to da ne gubimo vreme kao nezanimljive i prosečne…

Mi smo kćeri Boga – ovde smo kako bismo naučile svet kako se voli…

Nije bitno kroz što si prošla, odakle si, ko su ti roditelji – niti je bitan tvoj društveni ili ekonomski položaj. Ništa od toga nije bitno. Bitno je da si odabrala voleti i da iskazuješ ljubav kroz svoj rad, svoju porodicu, kroz ono što imaš da daš svetu…

Budi kraljica. Ne odriči se svoje moći i svoje slave!”

*********************************************************************

Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com  pratite  blog , stranicu na fb…Hvala!<3

Drugi deo-Poglavlje XI -OSMEH, RECEPTI ZA SMEJANJE

Osmeh

“Nikada nemojte prestati da se  osmehujete, čak ni kad ste tužni,  jer se  neko može zaljubiti u vaš osmeh.” –Gabrijel Garsija Markes

Radost je prirodno stanje našeg bića i ljudi su uvek cenili  vrednost osmeha. Naime, oduvek se verovalo da je smeh lekovit. Tako su pristalice taoizma u drevnoj Kini negovali nešto što se zove “unutrašnji osmeh.”  To je osmeh koji  se iz srca zajedno sa ljubavlju upućuje unutrašnjim organima. Verovalo se da na taj način pokreću životnu energiju Či i postižu zdravlje, sreću i dugovečnost. “Smešiti se samom sebi je  kao kupati se u zracima ljubavi, a ljubav može popraviti oštećenja i podmladiti.” Ova fraza izažava stanovište drevne kineske medicine.

Istraživanja pokazuju da se deca u proseku osmehnu 300-400 puta dnevno, dok odrasli znatno manje, 15-17 puta. Može se reći da kako odrastamo zapravo gubimo osmeh. Kada krenemo u školu tada stupa na snagu i “zabrana smejanja. “ Ukoliko se smejete na času bićete kažnjeni. Tako da školski sistem  zapravo sankcioniše radost. Na taj način mi odrastajući i idući kroz život obezvređujemo svoj blagoslov, svoj istinski dar, jer je čovek  jedino živo biće koje ima sposobnost smejanja. Da li ste ikada razmišljali o tome?

Zbog toga trebamo negovati taj svoj dar i ceniti ga. To je neverovatan alat kojima nas je Bog nagradio.Osmehom mi zapravo poručujemo da nam je lepo, da nam je prijatno. Osmeh je sreća koja zrači i vibracija radosti koju šaljemo Vaseljeni. Mnogi uspešni ljudi naglašavaju važnost humora u životu i ističu da je to ono što ih držalo da ne odustanu kada im je bilo teško, što ih je motivisalo da nastave dalje. Vilijam Džejms  američki psiholog I filozof,  koji se smatra “ocem moderne psihologije“  i jednim od prvih motivatora je govorio:”Zdrav razum i smisao za humor su iste stvari, samo što se kreću različitom brzinom. Smisao za humor je, zapravo, zdrav razum, samo pleše.” Postoji i anegdota da mu je jednom prilikom neki čovek rekao: "Vi ste jedina srećna osoba koju poznajem. Uvek vam je osmeh na usnama, čak i kada se suočavate s najvećim teškoćama." "Ne smešim se ja zato što sam srećan", odgovorio je Džejms. "Ja sam srećan zato što se uvek smešim."

Savremena istraživanja potvrđuju reči čuvenog psihologa. Dokazano je da svakodnevno smejanje pozitivno utiče na naše raspoloženje. Kada se osmehnemo mozak luči endorfin tzv. hormone sreće, te zbog toga i tumačenje naše stvarnosti može postati pozitivno bez obzira na to kakve su okolnosti. Na taj način lakše se nosimo sa stresom, posedujemo više energije  i  postajemo kreativniji. Postoji i tzv. terapija smehom koja se danas koristi i za lečenje veoma ozbiljnih bolesti. O tome svedoče brojni primeri  ljudi koji su se iscelili tako što su u svoj život uneli više osmeha. Smatra se da je gledanje komedija u tom smislu blagotvorno.Sam Dalaj Lama za sebe tvrdi da je “profesionalni smejač.“ Postanite i vi profesionalci u smejanju. Podarite osmeh svetu, jer će vam svet mnogostruko uzvratiti.

 Recepti za smejanje

Vežba slavnog nemačog psihoterapeuta dr Ruediger Dahlke koju po njegovom savetu treba svakodnevno izvoditi:

“Zamislite kako osmeh dolazi iz dubine i ulazi u vaše oči i lice koje postaje nežnije, blaže.Pošaljite osmeh u srce i zamislite kako se za njega otvara. Osetite kako se područje oko srca širi i opušta. Dišite mirno i ravnomerno i zamislite kako vaše srce širi nežnost. Završite vežbu i ponesite taj osećaj u dan. Ako se, pak, suočite s nekom zastrašujućom situacijom, zamislite kako se smešite i pozdravljate strah. Tako vas strah neće opsedati i vama zagospodariti, nego proteći i nestati.”

Vežbe dr Christiane Northrup autorke više svetskih bestselera koji govore o povezanosti tela,uma i duha:

Osmehnite se sebi

Ova vežba vam pomaže da stvorite vezu sa sobom produbljujući vašu sposobnost za intimu. Zatvorite oči i prisetite se osmeha nekoga koga volite i kome verujete. Kada osetite kako uzvraćate osmeh, uputite ga sebi i svom telu. Zamislite da se smeškate svakom organu i svakom delu svog tela, pogotovo onim delovima koje baš ne volite. Levu ruku položite na srce a desnu na donji stomak i svesno šaljite energiju punu ljubavi iz svog „gornjeg” srca u „donje” srce – polne organe.

Ogledalce, ogledalce

Stanite ispred ogledala dva puta dnevno i činite to 30 dana za redom. Zagledajte se duboko u svoje oči i recite glasno: „Sada se prihvatam, potpuno!” (možete dodati „Volim te, neverovatna si”) Provodite vreme ispred ogledala diveći se sebi, gledajući se sa ljubavlju, isto kako biste gledali malo dete. Naučite da vidite sebe novim očima, jer kao što je Sofija Loren rekla: „Ženu ništa ne čini toliko lepom koliko sopstveno verovanje da je lepa!”

*********************************************************************

Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com  pratite  blog , stranicu na fb…Hvala!<3