Art.Lauri Blank
Od kreatora do konzumenta
“Ti nisi kap u okeanu: Ti si ceo okean
u kapi.”-Rumi
Čovek
21 veka je često nesrećan, usamljen, teskoban.
Anksioznost I panični napadi su bolesti današnjice. Stres je uzrok svega
i izgovor za sve loše. S’ druge strane,
počinjemo nekako stidljivo biti ponosni na količinu stresa koju proizvodimo.Ponosni
smo što je deo nas, jer to znači da smo uspešni, da imamo karijeru. Što više
stresa to valjda znači da si bitniji, da je tvoja funkcija visoka odn. da imaš položaj.
Gledano tom logikom moć u smislu
društvenog prestiža je izvor stresa. Stres je zapravo strah. Strah da nešto
nećemo uraditi ili nećemo uraditi dovoljno dobro, onako kako se od nas očekuje.
Strah da ćemo podbaciti, da ćemo razočarati. Strah od društvene smrti.
Dakle,
strah od društvene osude danas se naziva stres.Zapravo stres traje par sekundi
koliko je naše telo u šoku usled opasnosti kojoj je izloženo, sve nakon toga je
naš doživljaj proživljenog stresa. Mi
produžavama taj doživljaj stresa, preživljavamo ga iznova i iznova,
razmišljajući o onome od čega strahujemo
Svojim mislima kreiramo situacije koje su nešto najgore što može da nam
se desi. O našoj navici da sami sebe neprestano plašimo na opisani način možda
najbolje govori činjenica da je Alfred Hičkok tvrdio: “Ja sam filantrop: pružam ljudima ono
što oni žele. Ljudi vole osetiti užas i strah.”
O lIbidu kao seksualnoj i stvaralačkoj energiji
“Prepoznaj
sve delove koji čine celinu, jer ti si stvoritelj.”- Širli Meklejn
Odrastamo
u sredini u kojoj se seksualnost potiskuje. Seks se doživljava kao nešto
prljavo, kao sramota. Stidimo se i prikrivamo svoju seksualnost. Iako je
pornografija prisutna u svakodnevnom žiovotu, seks je još uvek tabu. Postoji
ogroman procenat žena koje nikad ne doživi orgazam. Neke u tome i ne očekuju zadovoljstvo, jer su
odrastale sa uverenjem da u seksu mogu da uživaju samo muškarci, a da je to
njihova dužnost. One su dužne da svom mužu, partneru omoguće seks. Jer seksualni
odnosi spadaju u bračne dužnosti. Van braka neke žene na iste gledaju kao na
sredstvo manipulacije. “Daj mu da te ne ostavi. Glumi da je dobar jebač. Glumi orgazam. Onda će on biti zadovoljan
sobom i bolji prema tebi. “ Sećam se da
sam upitala jednu svoju prijateljicu da li je nekada glumila orgazam. Rekla mi
je:” da. “ Ja sam bila zbunjena i pitala je :”Zašto? “Odgovor je bio da bi taj baja sa
kojim je bila, prestao da pokušavao da ona doživi isti. Da mu ne bi povredila
sujetu i objašnjavala da joj ne prija to šta radi, a šta njoj prija, ona je
mislila da je jednostavnije da malo glasnije dahće i odglumi isti. To je bio
neki usputni lik u njenom život i smatrala
je da ne treba da sa njim gradi neki dublji odnos koji bi uključivao
iskrenost!!!
Neke
žene ostaju sa istim partnerom godinama i smatraju da su one krive, da nešto sa njima nije uredu.
Neke okrivljuju i etiketiraju svoje partnere kao nedovoljno dobre, ali ih nenapuštaju.
Verovatno vođene onom logikom “Sedi di si, jer i za disi nisi!” Žena koja ne
postiže orgazam se naziva frigidnom što bi u bukvalnom prevodu značilo hladna,
a pri tom se misli na emocionalnu hladnoću. Ali frigidnost je i dalje tabu
tema. O tome se retko priča. Orgazam se glumi i ne pokušava da se išta promeni.
Kada je žena nezadovoljna to ostaje njen problem, jer još uvek može da
zadovolji muškarca.Ukoliko glumi orgazam on i ne zna da imaju problem u
spavaćoj sobi. Najčešće najbolja drugarica zna više nego on o problemima u
njihovoj vezi.
Seksualna
energija se guši i potiskuje. Može li žena da bude žena ako odbacuje, guši i
potiskuje svoju seksualnost, ono što je
ženom suštinski čini? Muškarac koji nije u mogućnosti da postigne erekciju je
impontentan-nemoćan u bukvalnom značenju. Jedan od najvećih muških strahova je
strah od kastracije- polna nemoć.Kada je muškarac impontentan to je onda
najčešće “njihov problem”. Žena opet krivi sebe, jer misli da ga ne
uzbuđuje dovoljno. On prosipa izgovore :
stres,umor….”Ne znam šta mi je, ali nije do mene. Majke mi!” I opet fali iskrenost- Opet se glumi da je
sve uredu, da je normalno…Ljudi ponekad i decenijam žive zajedno, a zapravo se
ne poznaju. Odbacuju delove sebe, ignorišu taj glas iznutra koji vrišti da ništa nije normalno, da pate, da nisu srećni,
jer je “jednostavnije” da glume, nego da se objašnjavaju i traže uzrok
problema. Lakše je sve gurnuti pod tepih, a stvari će se već vremenom srediti…
Žene
su vremenom stekle građanska prava i postale ravnopravne, ali da li su sa
emancipacijom postale sretnije? Od njih se sada više očekuje. Očekivanju su
porasla već sa njihovim rođenjem. Svi snovi njihovih baka i mama su na njima.
Počinje sa obrazovanjem. Ranije se očekivalo da se žensko dete uda, da rodi
decu, po mogućstvu mušku, da poštuje roditelje,muža i druge članove svoje
porodice. Nisu se školovale, ali su bile okosnice porodice.Kaže se muž je
glava, a žena vrat. Da bi muškarac bio uspešan morao je da ima dobru ženu, neretko
i mudriju od sebe. Žene su svoje ambicije vezane za položaj u društvu živele
kroz muževe i sinove. Samo retke su imale
zanimanja u smislu profesije. Ali žene su stvarale. Stvarale su
svakodnevno.Pored toga što su kuvale,prale, mesile, one su imale i svoj
umetnički izraz. Naime, tekstilna industrija je zapravo postojala u svakoj
porodici. Žene su gajile svilene bube I proizvodile svilen konac, konoplje i od
njega pravile težinu,prele su vunu, bojile tkaninu. Štrikale su, plele, tkale,
vezle,necovale, heklale. Imale su prostor da iskažu svoju kreativnu energiju.
To ih je i smirivalo.To je bila njihova meditacija. Bile su kreativne i korisne. Nisu imale samo biološku funkciju rađanja. Bile su tvorci i njihov
božanski deo je imao svoj kretaivan izraz. Vremenom je i tzv. “ručni rad” izašao
iz mode. Gotovo niko više ne veze, ne hekla, ne štrika. Postoji jeftinija
kineska, indijska varjanta. Kada se završi sa dužnostima, sa onim od čega se
zarađuje, prelazi se danas na opservaciju i konzumaciju tuđih života.Društveno je
poželjno gledati rijalitije, trač -emisije, čitati žutu štampu, a danas je sva
štampa žuta i “biti u toku”, biti obavešten. Biti na svim društvenim mrežama, kritikovti i osuđivati neprestano. Tako su žene od kretorki, postale konzumenti
tuđih života. Kada sam ja bila mala žene su verovale u ljubav I čitale ljubavne
vikend romane. Postojala su samo dva kanala, pa je i rizik od “sapunifikacije”
bio neznatan. Danas su žene navučene na
indijske, turske, latino-ameriečke sapunice, razne rijalitije i sedative. Kada satima
konzumirate tuđi život, a zanemarujete svoj morate biti sedirani. Ne sviđa vam
se stvarnost u kojoj ste, smatrate da ste nemoćni da je promenite, pa je ovo
“lakši put.”
Lažni život, lažni orgazam, instat kafa,
instat hrana -prazna duša! Non -stop smo u ulozi sudije i non-stop se poredimo
sa drugima.Čija isfotošopirana stvarnost je lepša? Kada počinjete da se
poredite sa drugima, nužno jednog trenutka počinjete i da zavidite, jer uvek
pomislite da neko nešto ima “bolje” od vas. Ako je naše savršenstvo uslovljeno
tuđim nedostatkom ili vrlinom uvek smo na gubitku,uvek u grču jer smo nesigurni
u sebe i sopstvenu vrednost. Stavljamo sreću u tuđe ruke i ona nam
izmiče.
Probudimo se iz tog sna. Uzmimo svoj život u svoje ruke.
Prigrlimo svoju kreativnost i ispoljimo je na način koji nas usrećuje.
Upoznajmo sebe ponovo. Razgovarajmo sa sobom. Upitaj lik u ogledalu: “Ko si ti?
Šta želiš? Kako te mogu usrećiti?” Nemojte odustajati od sebe. Nemojte jeftino
prodavati svoje snove. Nije nikada kasno da se promenite i živite svoje snove. ”Nikada ništa nije izgubljeno osim
vremena, koje je na kraju beznačajno. Jer ono je samo mala prepreka večnosti,
prilično beznačajno istinskom učitelju sveta,”
tvrdi se u “Kursu čuda”. Pronađite
svoju strast, svoju svrhu. Zavolite
tišinu, družite se sa njom. Stvarajte nove navike kojima zamenjujete one stare
koje vam ne koriste. Učite kako da živite srećnim i ispunjenim životom. Verujte u sebe, jer “sve je moguće onome koji veruje.” (Jevanđelje po Marku 9:23). Umrite kao žrtva i rodite se kao ratnik. Budite
dete svog Oca i stvarajte sklad u sebi i oko sebe.
Art-Mariska Karto "Jabuka"
Ženo
budi kraljica ―Opra Vinfri
“Budi
kraljica. Imaj smelosti da budeš različita. Budi pionir. Budi vođa. Budi žena
koja će, suočena sa nedaćama nastaviti voleti život i bez straha ići u susret
izazovima. Prihvati to! Traži istinu i vladaj svojim kraljevstvom, ma gde ono
bilo – u tvom domu, u tvojoj kancelariji, u tvojoj porodici – srcem punim
ljubavi.
Budi
kraljica. Budi nežna. Neka te vode uvek nove ideje, uživaj u tome što si žena…
Ja
ću se moliti za to da ne gubimo vreme kao nezanimljive i prosečne…
Mi
smo kćeri Boga – ovde smo kako bismo naučile svet kako se voli…
Nije
bitno kroz što si prošla, odakle si, ko su ti roditelji – niti je bitan tvoj
društveni ili ekonomski položaj. Ništa od toga nije bitno. Bitno je da si
odabrala voleti i da iskazuješ ljubav kroz svoj rad, svoju porodicu, kroz ono
što imaš da daš svetu…
Budi
kraljica. Ne odriči se svoje moći i svoje slave!”
Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com pratite blog , stranicu na fb…Hvala!<3
Нема коментара:
Постави коментар