Intucija
“Vidi ovako. Ako je
vedro nebo, a ti zapališ veliku vatru i padne velika kiša, ti onda možeš da
kažeš da si vatrom prizvao kišu, ako si je samo zato zapalio!”- replika iz
filma”Crni bombarder”
Pored toga što
imamo racio, analitički um, imamo i
intuciju. Intucija je šapat naše duše. Taj tihi glas koji ti govori uradi ovo, pozovi određenu osobu, izaberi to, klikni
baš na određenu pesmu, članak, film.To je naše sveto vođstvo. Naš
istinski dar. Svi smo mi samo putnici kroz večnost. Sve znakove na našem putu naša
duša je postavila pre nego što smo se rodili u ovom fizičkom telu. Pomoću tih
znakova mi se podsećamo ko smo i šta je naša misija. Duša uči kroz
iskustva. Ona na taj način spoznaje
život. Intuicija nam pomaže da lakše prođemo kroz ta iskustva, da iz njih
izvučemo pouke. Intuicija od nas pravi mudraca. Ukoliko slušamo taj unutrašnji glas, ukoliko ga negujemo i
razvijamo spoznajemo koliko smo zapravo moćni. Budimo alhemičara u nama koji je
do tada spavao. Alhemija života nije u pretvaranju metala u zlato nego u pretvaranju naših teškoća u blagoslove,
mana u vrline, nedostatke u obilje. Alhemičar u nama onda stvara čaroliju i
boji zlatnom stazu kojom hodimo.
Kada smo deca mi slušamo taj glas i dopuštamo mu da nas vodi. Međutim, kada krenemo u školu i uključimo se u sistem obrazovanja akcenat stavljamo na
analitički um, na logiku. Učimo da sve analiziramo, da deduktujemo
pravila, zakonitosti. Mislimo da je sva
mudrost u tome i da ćemo tako jednog
dana biti srećni. Zanemarujemo i potiskujemo šapat svoje duše. Učimo da ako mi
pobedimo drugi mora da izgube. Da ničega nema dovoljno. Usvajamo uverenja o
oskudici i nedostatku. Ograničenja koja usvajamo od drugih rastu.Trudimo se da
nabubamo sve što se od nas očekuje,
iako nam većina toga neće nikada u životu trebati, a ni služiti. Sve to činimo da bi
postali neko i nešto! Tako obezvređujemo sebe, jer smo mi već tada neko i nešto. To se ne postaje. Kako
prestajemo da slušamo sebe, tako prestajemo da se smejemo, da verujemo, da
sanjamo. Ubede nas da se zvezde ne mogu dosegnuti, te da je njihov sjaj laž. Govore nam da sve ono
u šta smo verovali su bajke, a da je čarolija iluzija. Uče nas da sumnjamo u
sve što ne možemo videti, dodirnuti, čuti, pomirisati i okusiti. Kažu da jedino
kad sumnjaš u sve oko sebe možeš nešto promeniti, otkriti nešto novo, spoznati
istinu. Govore da su svi velikani sumnjali. Eto Kopernikus je sumnjao da je
Zemlja ravna i bio je u pravu. Dokazano
je da je ona okrugla i da se okreće oko svoje ose. Ali pogrešno su nas učili!
Velikani nisu postali veliki, niti su
menjali svet zato što su sumnjali, već zato što su verovali. Verovali su u glas
svoje duše, u taj božanski deo nas. Onaj
deo koji
prožima beskonačna inteligencija koja se zove život. Slušali su svoju
intuciju. Svaki naučnik,mislilac, umetnik je vernik. On veruje u svoje delo
koje stvara sa entuzijazmom. Nadahnuće je zapravo taj duh večnosti u nama koji
kroz nas stvara. Mi smo kanali kroz koji se ispoljava božanska kreativnost.
Svet su menjali sanjari koji su verovali u svoje snove, a ne oni koji su u njih
sumnjali. Ajnštajn je rekao: "Intuitivni
duh je sveti dar, a racionalan duh je verni sluga. Mi smo stvorili društvo koje
slavi slugu, a zaboravlja sveti dar."
Da bi povratili samopouzdanje, da bi spoznali sopstvenu moć i
postali čarobnjaci života potrebno je da naučimo da slušamo glas svoje duše, da
ga poštujemo razvijamo i negujemo. Kada počnemo više da se oslanjamo na
intuciju nestaće patnja koja proizilazi iz našeg nastojanja da sve moramo da
razumemo. Shvatamo da je Mali Princ bio
u pravu kada je rekao ”da čovek samo srcem dobro vidi.” Kada pokazujemo na sebe
mi i okrećemo prst prema našem srcu, a ne prema mozgu. Ljudsko srce ima duplo
više neurona nego mozak. Zato i ne moramo sve da razumemo, potrebno je
samo da osetimo, da prihvatimo i verujemo, jer ono u šta verujemo to postaje
naša istina. Onaj ko u čuda veruje on čuda i stvara.
Kada pustimo intuciju da nas vodi
shvatimo da je sve oko nas povezano
nevidljivim nitima, da nam odgovori, stvari i ljudi dolaze u pravom
trenutku.Kada pratimo taj glas postajemo surfer na talasu sihroniciteta.
Spoznajemo svoju darmu, a ostavljamo
dramu iza sebe. Harmonija i sklad vladaju u nama i oko nas. Ne bojimo se i ne
sumnjamo, jer znamo da su svi odgovori
već u nama. Samo trebamo da se duboko zagledamo u sopstvenu dušu i uronimo u
tišinu. Jer kako kaže Dalaj Lama ”tišina je ponekad najglasniji odgovor.”
Postavi pitanje, otvori se za odgovor i on će doći. Probudi taj šapat Boga u
sebi i pretvori vreme sumnje u vreme čuda. Podigni mač ka nebu, objavi da si
Ratnik svetlosti i prizovi kišu.
******************************************
Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com pratite blog , stranicu na fb…Hvala!<3
Нема коментара:
Постави коментар