BUĐENJE RATNIKA-“Gnothi seauton”-“Upoznaj samog sebe”
“Kad pronađeš put, drugi će pronaći tebe. Prolazeći cestom, biće privučeni tvojim vratima. Taj put, koji je nemoguće čuti, odjekivat će u tvome glasu. Taj put, koji je nemoguće videti, odražavat će se u tvojim očima.”- Lao-ce iz knjige Tao-te-Čing.
Jedino
pravilo u životu je da nema pravila.Ne postoji neki univerzalan recept za
sreću, uspeh, zdravlje, bogatsvo. Ništa nije apsolutno, sve je relativno. Svaki
zakon poznaje izuzetke. Uvek postoje presedani koji rađaju novo pravilo. Sve
dok panično pokušavamo da sve shvatimo, mislimo da su drugi ti koji će nam
odati tajnu, mudrost nam izmiče. Karl Gustav Jung je rekao :“ Ima ljudi koji misle da se širenje pozitivne
energije može naučiti, da postoje fraze, reči ili rečenice koje stvaraju
pozitivnu energiju same po sebi. Nije tako. Energija, pozitivna ili negativna,
nalazi se u čoveku. Ne može iz čoveka izaći ono čega tamo nema. Da bismo mogli
širiti mir, moramo se najpre mirom napuniti. Da bismo mogli širiti radost, mora
nam najpre srce biti radosno. U suprotnom, i reči najveće utehe zvučaće kao
napad iz usta nezadovoljnog čoveka.”
Drugi nas mogu nadahnuti, podstaknuti u
našem traganju, ali sva mudrost je u nama samima.Kamen mudrosti smo mi
sami.Vremenom otkrijemo da svako tuđe pravilo koje sebi nametnemo, postaje za
nas dogma koja ograničava našu dušu.Bitno je ono u šta mi verujemo, jer na
osnovu toga mi biramo percepciju,mi biramo koje značenje dajemo okolnostima u
svom životu. Dakle, divna vest je da mi stvaramo pravila u svom životu. Bitno
je da verujemo da smo mi čudotvorci, da
su čuda sastavni deo života. Bitno je da se podsetimo onoga što smo kao deca znali i da ponovo poverujemo da smo rođeni kao
pobednici.Da smo
istovremeno i sanjari i ratnici, superheroji koji oblikuju stvarnost. Da su
misli, reči i osećanja naša pređa kojom tkamo naš život. Potrebno je samo da se
podsetimo ko smo. Da spoznamo sebe.
Kao
deca smo nebrušeni dijamanti i bili smo
svesni moći koju imamo u sebi. Zamišljali smo kako ćemo odrasti i kako ćemo sami sebi određivati
pravila. Kako će naša reč biti važno. Žurili smo da odrastemo ne bi li preuzeli
svoj život u svoje ruke, kako bi bili krojači soptstvene kape, sopstvene sreće.
Nismo verovali kada nam se kaže da
se nešto ne može, već bi i dalje
pokušavali da to uradimo. Bili smo uporni u tome i nije nas mogla sprečiti ni
pretnja kaznom. Nemoguće je bila reč koji stariji upotrebljavaju. Nemoguće
kada si dete ne postoji. Ono znači
jednog dana ću moći, samo treba još malo da porastem. Nemoguće je samo
odlaganje mogućeg, sledeća stepenica na
koju se treba popeti. Tada znamo da je moć u nama, da možemo sve što hoćemo.
Tada smo bliski Izvoru i svojoj istinskoj prirodi. Žurimo da odrastemo da
preuzmemo odgovornost za sebe, da nam niko ne nameće volju, ne određuje pravila
i ne postavlja granice dozvoljenog i zabranjenog, mogućeg i nemogućeg.
Postojanje granica ograničava, a ljudi po svojoj prirodi teže slobodi. Tuđe granice su tuđi okviri, tuđi kalupi,
a oni za nas mogu biti premali, preveliki, preuski, preširoki. Retko kada nam u
potpunosti odgovaraju, jer nisu pravljeni po meri naše duše. Zato žudimo da budemo u situaciji kada
ćemo sami postavljati granice. Ali nekako dok dođemo do toga da se sami pitamo
mi zaboravimo i zanemarimo to dete u nama koje je znalo ko je i šta mu je
bitno. Preuzmemo tuđe granice, poverujemo u te priče koje slušamo dok odrastamo
i nekako sami sebi počinjemo da govorimo da je ono što istinski želimo NEMOGUĆE.
Kada poverujemo u nemoguće,
počinjemo da za svoje ciljeve postavljamo ono što drugi smatraju za moguće. Tako
gubimo sebe i gubimo samopouzdanje.
Samopouzdanje
podrazumeva veru u sebe i sopstvene sposobnosti, znanje, tealente. To je vera u
sopstvenu vrednost. Kako sama reč kaže to je uverenje čoveka da se sam u
sebe može pouzdati. Gubitak
samopouzdanja je gubitak poverenja u sebstvo i čin nepoštovanja sopstvene
ličnosti. Zbog toga najčešće krivimo neke druge ljude, okolnosti, život, pa i Boga.
Ne shvatamo da smo se našli u toj poziciji, jer smo izdali sami sebe. Ono što smo istinski mi,
naše više ja, našu dušu. Živimo po tuđim pravilima, sledimo tuđe želje,
postavljamo tuđe ciljeve.
Život
se sastoji od donošenja odluka i snošenja posledica sopstvenih izbora. Ono što
je bitno je kako gledamo na iste. Ako se suočimo sa svojim odlukama, ako
priznamo i prihvatimo da smo u jednom trenutku možda učinili “pogrešan” izbor,
doneli odluku koja nas nije usrećila, ili da nam ta odluka nije donela željene
rezultate ili da su ti rezultati postignuti, ali je osećaj radosti izostao, mi
smo ponovo u položaju da odlučujemo. Mi možemo da počnemo ponovo, da se preorjentišemo,možemo
ponovo da biramo. U boljoj smo poziciji nego što smo bili, jer sada znamo šta ne
želimo. Znamo koji put je za nas postao slepa ulica, te tako smo u prednosti.
Nije
potrebno samo slediti zacrtan plan.Potrebno je osvestiti čiji plan zapravo mi
sledimo i čije ciljeve ostvarujemo. Prirodno je da svi težimo onome za šta mislimo da nas raduje. Kao što je evidetno da
svi živimo u svetu kakav zamišljamo i životom kakav zamišljamo.Da li su naše
želje zaista naše ili smo ih pozajmili? Nekada se tako silno trudimo da želimo
tuđe želje, da budemo ono što neko želi da mi budemo. U strahu da ne izgubimo
nekoga ko nam je bitan mi se trudimo da postanemo osoba kakva bi oni želeli da
mi jesmo. Ponekad je taj strah da ne razočaramo druge, strah od tuđe kritike i osude toliko veliki da ni sami sebi se ne usuđujemo da priznamo šta mi zapravo
želimo. Taj deo nas smo toliko duboko potisli da svesno i ne znamo da je
postojao. Kada ostvarimo nešto što smo
mislili da želimo, a to nam ne donese radost, to nije zato što smo to
izgustirali, prerasli, već zato što to i
nije bilo ono što mi istinski želimo. Odsustvo radosti pri ispunjenju cilja je
pouzdan znak da ste ispunili tuđe očekivanje,a ne sopstvenu želju.
Zato
je bitno da spoznamo i prihvatimo sebe. Da se suočimo sa samim sobom.Bitno je da vidimo svoje istinsko
Ja lišeno iluzija i da oprostimo sebi idrugimo. To i jeste suština
prosvetljenja, trenuci spoznaje.To je dar jasnovidosti kojim razdvajamo žito od
kukolja i time sebi dajemo novu šansu , jer vraćamo samopouzdanje. Zapravo,
tako se ponovo rađamo izlazeći iz onoga što smo napravili svojom zonom komfora.
Tek kada prestanemo da budemo
konformisti, kada skrenemo sa utabane staze za koju su nas uverili da je “naš
logičan izbor”, jer je to siguran put kojim su mnogi hodali i hode, možemo da
nađemo “svoj” put. Sve što nam je
potrebno da bi otkrili svoj put,
pronašli svoju svrhu imamo u sebi. Onoga trenutka kada otkrijemo svoju svrhu
mi dobijamo misiju. Postajemo misionari, a naš životni put postaje hodočašće,
jer smo pronašli svoje sveto mesto kome odajemo počast. To sveto mesto je
ucrtano na mapi naše duše, to je božanska iskra u nama. Plamen te iskre je
simbol čistote vere i ako umemo da zapalimo tu iskru, da održimo njen sjaj,
time što u nju verujemo obasjaćemo čitav svet.Kada otkrijemo svoju svrhu mi spoznajemo
da smo vredni, voljeni i podržani.Postajemo BRILIJANT(N) I.Poput brilijanta
reflektujemo i širimo svetlost u svim pravcima, a što više svetlosti dajemo sve
smo sjajniji, čistiji, jasniji. Tada
shvatamo da smo stvoreni da bi stvarali čuda, da smo čarolija sama.
Naš
životni put- naše hodočašće ne treba uvek da bude lak. Zato on i nije utabana
staza, već možda, kozija staza koja vodi do vrha planine. Možda je uspon težak,
ali kada stignete gore svedočite pogledu koji daje sasvim novu razinu
postojanju. Samo tada pomerate granice nemogućeg.
Svi
smo učenici i učitelji na stazi ljubavi koja se zove život. Onoga trenutka kada
nešto naučimo mi od učenika postajemo
učitelji. Naša duša tim činom preuzima obavezu da to znanje prenosi i
širi dalje. Zato iako se razlikuju načini
kojima dolazimo do spoznaja, iako imamo različita iskustva iz kojih učimo, iako
se razlikuju putevi koji nas do ljubavi vode, cilj je isti. “A
sad nastavi svojim putem i nađi se s onim Ijudima koji misle da ti sve znaš.
Ubedi sebe da su u pravu - jer svi mi znamo sve, samo treba u to da
poverujemo.” - Paolo Koeljo
****************************************
Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com pratite blog , stranicu na fb…Hvala!<3
Нема коментара:
Постави коментар