Drugi deo:Poglavlje IX-SREĆA,TEGLA ZA SREĆU-RECEPT ELIZABET GILBERT,MUDRA PRIČA O MOĆI SADAŠNJEG TRENUTKA

TEGLA ZA SREĆU - RECEPT  ELIZABET GILBERT

 

Autorka bestselera “Jedi, moli, voli “  po kome je snimljen i istoimeni film u kome glavne uloge tumače  Džulija Roberts i Havijer Barden na svom sajtu je podelila ovaj tekst i svoj recept za sreću. Mislim da je njena ideja sjajna, jer nam pomaže da se usresredimo na sadašnji trenutak i da ga svesno proživimo. Takođe,  postajemo svesni da nas  usrećuju male stvari, sitnice od kojih je život i satkan. Na taj način osvešćujemo prioritete  u svom životu, ono što nam je zaista bitno. Ostajemo u kontaktu sa našom dušom koja uvek zna šta je za nas  najbolje i ne podležemo ludilu svakodnevnice. Jer svaki dan kada sumiramo najsrećnije trenutke  u tom danu  mi se iskreno zagledamo u sebe i podsetimo onoga što nam je stvarno bitno. U tih par sekundi mi iznova spoznajemo sebe i smisao svog postojanja. Zato skupite svu svoju sreću u teglu i tako je otrgnite od zaborava. Evo šta kaže mudra Liz:

"Tegla sreće je projekt koji sam započela pre mnogo godina i ostao je kao praksa koju od tada pokušavam redovno da sprovodim. U suštini, Tegla sreće je apsurdno jednostavna ideja. Na kraju svakog dana uzmem parče papira (ćoše telefonskog računa, ili deo starog popisa poslova) i napišem na njemu najsrećniji trenutak tog dana. I napišem datum. Zatim savijem papir i stavim ga u teglu. I to je čitava praksa.To traje otprilike 35 sekundi, ali ono što mi donosi je ogromno. Ne samo užitak pronalaženja dobrog trenutka u svakom danu (čak i loši dani imaju po neki ne tako loš momenat), već trajnu korist od zabeležavanja tog dobrog trenutka zauvek.

Kako godine prolaze, kad god mi je teško izvadim iz tegle bilo koji papir sa užitkom kog on nosi. Užici, svi oni trenutni dragulji života koje bi odmah zaboravila da ih nisam zapisala, oni donose beskonačnu utehu. Uvek se iznenadim time kako su krajnje jednostavni moji najsrećniji trenuci dana.

To gotovo nikada nije trenutak eksplozivnog dostignuća ili slično. Za sve moje težnje i sve moje ambicije i sva moja traženja značajnih iskustava, važno je prepoznati da su moji najsrećniji trenuci uglavnom veoma uobičajeni, tihi i naizgled beznačajni. Moj najsrećniji trenutak dana je uglavnom samo pogled na nešto, neočekivana navala emocija, malo Sunca na mom licu, prijatan susret, hladna čaša vode u pravom trenutku, zadovoljstvo kao kod mačaka nakon popodnevnog sna, letimičan pogled na priču krajičkom oka, priznanje neke sitne, lepe stvari.

Na primer, u danu kada sam prvi put gostovala u emisiji kod Opre Vinfri (što je očito bio vrhunac iskustava u mom životu), moj najsrećniji trenutak se odigrao tog jutra u hotelskoj sobi kada mi je majka pomagala da se spremim i peglala mi haljinu. Gledala sam je i osećala se kao dete uoči prvog dana u školi ili odlaska na prvi ples. Osetila sam u tom trenutku koliko me voli i bilo je divno.

Koliko god da je ostatak dana bio dobar (a bio je neverovatan), ništa nije bilo bolje od tog malog, slatkog trenutka. Upoznala sam prijatelje sa Teglom sreće i ljudi su počeli da prave svoje tegle i da mi šalju fotografije koje ja onda delim. Bilo je tako neobično videti kako se ovakva praks širi! Ljudi prave svoje tegle od svega, od tegle od kiselih krastavaca preko prelepih ručno pravljenih keramičkih, zdele postavljene na sredini stola, retkih antikviteta, pa do dečijih rukotvorina.

Imali smo Tegle sreće iz Severne Amerike, ali i iz Egipta, Filipina, Poljske, Irana, Turske, Rusije, Brazila, Kolumbije, Indonezije... Imali smo porodične Tegle sreće, majka-ćerka Tegle sreće, "posle razvoda" Tegle sreće, pomoć tokom raka Tegle sreće, Nova godina Tegle sreće (za čitanje za vreme idućeg dočeka, u ime najsrećnijih trenutaka protekle godine), sve moguće verzije. Volim svaku od njih i volim sve vas.

Takođe moram da dodam kako mi se srce slama od sreće na najslađi način kada čujem neka od pitanja koje ljudi postavljaju u vezi "pravila" Tegle sreće. Kao da ljudi ne žele da upadnu u kakvu nevolju praveći svoju teglu na pogrešan način! Pitali su me:

·         Da li smem ikada ponovo da pročitam svoje poruke?

·         Smem li ponekad da napišem molitvu umesto srećnog trenutka?

·         Da li je u redu da dozvolim nekom drugom da stavi srećan trenutak u moju teglu?

·         Mora li da piše 'Tegla sreće' na mojoj Tegli sreće?

·         Da li je u redu ako je moja Tegla sreće zapravo posuda?

·         Da li smeju da se postavljaju kamenčići za sreću u Teglu?

Ovo se uglavnom pita s osećajem panike:

·         Šta onda kada moja Tegla sreće postane puna?

·         Gde mogu da kupim Teglu sreće?! Svuda sam ih tražila na internetu i nigde ih ne mogu pronaći! (ovo pitanje mi najviše slama srce)

Vidite kako su dirljiva ova pitanja i koliko toga otkrivaju? Vidite li koliko ova zabrinuta pitanja govore o tome kako smo nesigurni u vezi sopstvene sreće... ? Koliko očajnički želimo da znamo pravila? Kako nas naš strah od upadanja u nevolju blokira od naše sreće? Da ne spominjem ideju da je naša sreća, naravno, nešto što se mora kupiti od pravog komercijalnog izvora! (Verujte mi, saosećam sa ovim pitanjima, jer to su pitanja na koja i sama tražim odgovor onda kada komplikujem zapravo vrlo jednostavnu interakciju.)”

MUDRA PRIČA O MOĆI SADAŠNJEG TRENUTKA

Svako od nas ponekad je zarobljen u začaranom krugu prazne svakodnevice, patnje, mučnih odnosa i opterećujućih obaveza i svakome je ponekad potrebno malo mudrosti da svoj život vrati na pravi put.

Čovek je pitao mudraca :”Kako da izađem iz začaranog kruga prazne svakodnevice u kojoj nema ni ljubavi ni sreće?”

Mudrac mu je odgovorio : “Iz kruga možeš izaći samo na onom mestu gde se spajaju početak i kraj!”

Čovek se duboko zamislio i krenuo u potragu za mestom gdje se nebo spaja sa zemljom, ali horizont je uvek bio na istoj udaljenosti. Umoran od svega, seo je na obalu okeana, misleći da je stigao do kraja svijeta. Reči mudraca odzvanjale su mu u glavi.

Dugo je sedeo na obali posmatrajući Sunce i oblake, a noću Mesec i zvezde i konačno je vidio svoju prošlost i budućnost kako se stapaju u sadašnjem trenutku i oblikuju njegov život.

Znao je odgovor. Ne postoji mesto na svetu gde se počeci spajaju s krajevima, ali na svakom mestu kraj se uliva u novi početak u jednom određenom trenutku.

Ponovo je potražio starca koji ga je uputio ka horizontu, odlučan u namjeri da ovlada vremenom i sazna u kojem se trenutku može osloboditi loše sreće.

Čovek je pitao mudraca :”Sada znam gde se spajaju početak i kraj, šta trebam raditi?”

Mudrac je odgovorio: “Ako je tvoja prošlost ispunjena patnjom, sačekaj trenutak kad se Sunce na horizontu počne penjati i tada ostavi svu patnju iza sebe.Ako si u prošlosti bio rob loših navika, sačekaj da se Sunce počne penjati i u naredna tri dana radi samo ono što želiš raditi do kraja života.Ako je tvoja prošlost ispunjena mučnim odnosima, tada potraži neke nove ljude i kreni s njima u svoju budućnost, a sve ostale ostavi iza sebe i ne gledaj unazad.Ako u tvom životu nije bilo radosti, tada učini bilo što što će te učiniti sretnim, koliko god da je to mala stvar, ona će se proširiti na celu tvoju budućnost.Ako u tvom životu nije bilo ljubavi, u tom trenutku s čežnjom pogledaj u Sunce i srest ćeš ljubav svog života.”
Čovek se zahvalio i otišao svojim putem. Nikada više nije posetio mudraca.

Neka vaše stare muke ostanu iza vas, ponesite samo ono čime želite ispuniti svoju budućnost. Ako to učinite, srest ćete ljubav i sreću svog života.Barem tako kaže stara legenda o čoveku i mudracu.

                                                                                                                                                                                           NEPOZNAT AUTOR

                      

*********************************************************************

Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com  pratite  blog , stranicu na fb…Hvala!<3