петак, 30. децембар 2016.

Prvi deo- Poglavlje XII- Ljubav prema sebi




LJUBAV  PREMA  SEBI


Najviši cilj ljudskog bića je da shvati potpunu ljubav.Ljubav nije u drugome, vec u svakom od nas i mi je sami u sebi budimo. Medutim, da bismo je probudili, potreban nam je drugi. Univerzum jedino ima smisao ukoliko imamo nekoga s kim cemo deliti svoja osecanja.” Paolo Koeljo


Onog trenutka kada se probudimo, kada osvestimo da  ne želimo biti žrtve, tada uistinu  i spoznajemo da je moć u nama i da smo mi dizajneri sopstvenog života. Shvatamo da smo u isto vreme i scenaristi i režiseri i glavna uloga u  filmu koji se zove naš život. Mi sami biramo kako žanr filma tako i epizodne uloge. Zato birajte mudro. Birajte ono što bi ste izabrali za onoga koga najviše na svetu volite. Ta osoba koju najviše volite, ko je to? Zašto to nisi ti? Ko te je ubedio da je pogrešno voleti sebe? Isti oni koji govore o potrebi žrtvovanja i tebi kao budućoj žrtvi. I u “Bibliji” piše: „Voli bližnjeg svoga kao sebe samog“ Dakle, ljubav prema sebi je merna jedinica ljubavi prema bližnjima, to je nekakav etalon vrednosti za ljubav u svim našim odnosima.
Ljubav prema sebi nije egocentrizam, ali dok odrastamo neki ljudi  nas ubeđuju da je tako.Kada  ne ispunite tuđa očekivanja prebaciće vam da ste sebični egocentici i egoisti. Ti drugi očekuju da oni vama budu na prvom mestu, a nije li to zapravo egocentrično?! Često se ljubav meša za posedovanjem i sa tim “volim te” se prikrije  i ljubomora i strah i nesigurnost. Ukoliko nekoga volimo mi  ga volimo zbog toga ko on jeste, a ne kakav bi trebalo da bude. Ako ga zaista volimo dajemo mu slobodu da bude to što jeste, jer mu verujemo. Zapravo, kroz tu slobodu se naša ljubav potvrđuje, jer iznova i iznova biramo istu osobu da budemo sa njom, kao i ona nas.  Na metafizičkom nivou posedujemo samo ono što možemo dati,  a ono što ne možemo dati poseduje nas. Ako ne dajete prednost strahu i ljubomori koju on izaziva, nego verujete i na taj način dajete prednost ljubavi samoj, vi je jedino i imate, “posedujete”.  Vaš odnos sa drugom osobom možete narušiti samo vi, a ne neko treći. Ukoliko se bojite tog trećeg Ili verujete da vam je taj treći “ukrao ljubav”, “oteo ljubav”  vi ste u zabludi,  jer vi ljubav niste ni imali.  U zabludi vas drži vaš povređeni ego koji  vam govori da kada nekog voliš imaš pravo i da kontrolišeš njegov život. Iz te potrebe  za kontrolom drugih ljudi se javlja patnja, frustracija i nezadovoljstvo. Pozadina svega toga,  pa  i same ljubomore, koju inače, mnogi smatraju dokazom ljubavi, je zapravo strah. Strah da nismo dovoljno dobri, da kada bi drugi znali kakvi smo zapravo, kada bi videli našu drugu stranu prestali bi da nas  vole. Iza ljubomore i nesigurnosti  se krije istina- nemanje ljubavi prema samom sebi. Naličje medalje je da mi ne volimo sami sebe, da smatramo da ne zaslužujemo ljubav i to onda projektujemo na druge osobe u svom životu. Zato se i kaže da drugi ljudi ne postoje, odnosno da je svet naše ogledalo. Svaki odnos koji imamo sa drugima je refleksija odnosa koji imamo sa samim sobom.Stvar je jednostavna: onoliko koliko vi volite, poštujete i cenite sebe toliko če vas voleti, ceniti i poštovati drugi. Zato “drage savete” uvek kažu onu čuvenu : “Drži do sebe!”
Ljubav prema sebi ono što nam istinski menja život i stvara čaroliju. Kada počnete voleti sebe odbijate da budete žrtva, prestajete da se kritikujete, da se krivite i omalovažavate. Vaš unutrašnji dijalog postepeno  počinje da se menja.U jednom trenutku osvestite da vam niko ne može dati ono što vi sami u sebi nemate. Onda počinjete da gledate drugim očima kako na sebe, tako i na druge.Ljubav prestaje da bude stvar posedovanja, dokazivanja i uslovljavanja. Prestajete da na nju gledate kao nešto što vam daje moć da manipulišete drugima ili  vas čini ranjivom/ranjivim, jer drugi mogu da manipilišu sa vama, pod izgovorom: “Ja te volim i želim ti najbolje.” Počinjete da shvatate da su druge osobe  tu da vam pomognu da živite svoju svrhu. Vaši odnosi postaju harmonični, jer gledate  na druge kao na duše, a ne kao na tela odvojena od vas.Ne procenjujete da li vas neko voli ili ne na osnovu toga da li ispunjava vaša očekivanja diktirana vašom željom da ga posedujete.Ljubav nam ne daje pravo da kontrolišemo druge ljude.  To je zabluda! Mi ne posedujemo živote drugih ljudi koje volimo, čak ni život svoje dece. Dr. Vejn Dajer, koji je inače imao sedmoro dece,  je rekao da je u jednom trenutaku shvatio  “da su ona došla iz njega, a ne za njega,” i da je njihov život njihovo putovanje.  Jedino što možemo je da živimo svoj život i da volimo druge onako kako želimo da nas vole. Da budemo ljubav kakvu želimo u svom životu. Jer kako je to davno rekao  Šekspir:”Gde seješ ljubav poraste radost”.Ukoliko nemaš ljubav u sebi ne možeš je ni dati drugima. Zato posej ljubav u svoje srce i širi mir, radost i svetlost kuda god da ideš, jer kako tvrdi dr. Dajer :” Biti ljubav ne traži nikakvu akciju; to znači prosto voleti sebe i svoju veličanstvenost toliko da se preliva na druge.”
Spoznajte da ste onakvi kakve vas je Bog stvorio i  da vas on voli bezuslovno, pa nemojte ni vi onda sebi postavljati nikakve uslove da bi se voleli. Nije potrebno da smršate, da diplomirate, da pronađete posao,da napredujete na poslu, da počnete da zarađujete određenu sumu, da se obogatite, da kupite određeni auto,kuću, pronađete emotivnog partnera … Da bi ste sebe voleli dovoljno je što postojite. Ako vaše postojanje ima smisla u očima Boga, ko ste onda vi da mu oduzimate i poričete značaj?! Svaki put kada sebe kritikujete vi kritikuje i delo Božije, a preko toga i Boga samog. Svi smo mi učenici na stazi ljubavi, a ljubav  kao i mir počinje sa nama.





 Molitve iz knjige “Majtstorstvo u ljubavi”  Don Miguel Ruiza

“MOLIM VAS DA ODVOJITE TRENUTAK KAKO BISTE SKLOPILI OČI,otvorili srce i osetili svu onu ljubav koja izvire iz vašeg srca.Želim da mi se pridružite u ličnoj molitvi u kojoj ćemo iskusiti zajedništvo sa svojim Stvoriteljem. Usmerite pažnju na pluća, kao da samo pluća postoje. Osetite zadovoljstvo onda kada se pluća prošire da bi ispunila najveću potrebu ljudskoga tela: potrebu za vazduhom.Duboko udahnite i osetite kako vazduh ispunjava pluća. Osetite da je vazduh načinjen od ljubavi. Primetite povezanost između vazduha i pluća, povezanost ljubavi. Ispunjavajte pluća vazduhom dotle dok ne osetite potrebu izdahnuti ga.
Tada izdahnite i ponovo osetite zadovoljstvo. Kada god ispunimo neku telesnu potrebu, to nam pruža zadovoljstvo. Disanje nam pruža zadovoljstvo. Dosta je samo disati da bismo uvek bili srećni, da bismo uživali u životu. Dosta je samo biti živ. Osetite zadovoljstvo zato što ste živi, zadovoljstvo osećanja ljubavi...
MOLITVA ZA SVESNOST
Danas Tebe, Stvoritelju Svemira, molimo da rastvoriš naša srca i otvoriš nam oči da bismo mogli uživati u svemu što si stvorio i da s Tobom živimo u večnoj ljubavi. Pomozi nam da Te ugledamo u svemu što zapažamo svojim očima, ušima, srcem - svim našim čulima. Dopusti nam da posmatramo očima ljubavi, tako da Tebe pronalazimo kuda god pošli i da Tebe vidimo u svemu što si stvorio. Dopusti nam da Te vidimo u svakoj ćeliji  svoga tela, u svakoj emociji našega uma, u svakom snu, cvetu, svakoj osobi koju susretnemo. Ne možeš se sakriti od nas, jer Ti si posvuda, a mi smo jedno s Tobom. Dopusti  nam da budemo svesni te istine.Dopusti nam da budemo svesni svoje moći da stvaramo san o raju u kojem je sve moguće. Pomozi nam da se koristimo svojom maštom kako bismo upravljali snom svoga života, čarolijom svoga stvaranja, tako da živimo bez straha, oslobođeni besa, ljubomore i zavisti. Daj nam svetlost koju ćemo slediti I pomozi nam da danas prestane naša potraga za ljubavlju i srećom. Neka se danas dogodi nešto izvanredno što će zauvek promeniti naš život: neka sve što učinimo i kažemo bude izraz lepote našega srca, koja se uvek temelji na ljubavi.Pomozi nam da budemo nalik Tebi, da volimo onako kako Ti voliš, da delimo onako kako Ti deliš, da stvaramo remek-dela lepote i ljubavi, kao što i Ti činiš. Počevši od danas, pomozi nam da postupno povećavamo moć svoje ljubavi, tako da možemo stvarati umetničko remek-delo - svoj vlastiti život. Danas Tebi, Stvoritelju, pružamo svu svoju zahvalnost i ljubav, jer si nam podario Život. Amin.”


MOLITVA ZA LJUBAV PREMA SEBI

Danas Tebe, Stvoritelju Svemira, molimo da nam pomogneš da prihvatimo sebe takve kakvi jesmo, bez ikakvih osuda. Pomozi nam da prihvatimo svoj um takvim kakav jeste, zajedno sa svim svojim emocijama, nadama i snovima, zajedno sa ličnošću i svojim jedinstvenim načinom postojanja. Pomozi nam da svoje telo prihvatimo upravo takvim kakvo jeste, sa svom njegovom lepotom i savršenstvom. Neka ljubav koju osećamo prema sebi bude tako snažna da više nikada ne odbacujemo sebe i ne uništavamo svoju sreću, slobodu i ljubav.Od sada pa nadalje, dopusti da svaki naš čin, svaka reakcija, misao i emocija budu utemeljeni u ljubavi. Pomozi nam, Stvoritelju, da naša ljubav prema sebi raste dotle dok ne preobrazi sveukupni san našega života - od straha i tragedije u ljubav i radost. Neka snaga naše ljubavi prema sebi bude jaka toliko da uništi sve one laži za koje smo bili programirani da u njih verujemo - sve one laži koje nam govore da nismo dosta dobri, dosta snažni ili inteligentni da bismo uspeli. Neka snaga naše ljubavi prema sebi bude snažna tko da svoj život više ne moramo živeti u skladu s mišljenjima drugih ljudi. Dopusti nam da u potpunosti imamo poverenja u sebe u pogledu odluka koje moramo donijeti. Voleći sebe,više se ne plašimo suočiti se s bilo kakvom odgovornošću u životu, niti se plašimo suočiti s bilo kakvim teškoćama, jer ćemo ih razrješavati onako kako se budu pojavljivale. Što god željeli postići, neka to bude učinjeno sa snagom naše ljubavi prema sebi.
Počevši od danas, pomozi nam da sebe volimo toliko da nikada više sami sebi na put ne postavljamo nikakve prepreke. Svoj život možemo živeti tako da budemo ono što jesmo, ne pretvarajući se da smo neko drugi samo da bi nas prihvatili drugi ljudi. Više nam nije potrebno da nas prihvataju drugi ljudi i da nam govore kako smo dobri, jer sada znamo ko smo. Uz pomoć snage naše ljubavi prema sebi, dopusti nam da uživamo u onome što svaki put ugledamo kad se pogledamo u ogledalo. Neka nam na licu blista smešak koji će povećati
našu i unutarnju i spoljašnju lepotu.Pomozi nam da osetimo tako snažnu ljubav prema sebi da uvek možemo uživati u svojoj sopstvenoj prisutnosti. Omogući nam da se volimo bez  osuda, jer kad osuđujemo, tada u sebi stvaramo krivicu i grižu savesti, pojavljuje se poteba za kažnjavanjem i tada gubimo svoju ljubav. Ojačaj nam volju da u ovome trenutku oprostimo samima sebi. Očisti naš um od emocionalnoga otrova i samoosuđivanja kako bismo živeli u potpunome spokojstvu i ljubavi.Neka naša ljubav prema sebi bude snaga koja će promeniti san našeg života.Dopusti nam da uz tu novu moć u svome srcu, moć ljubavi prema sebi,
preobrazimo svaki odnos u svome životu, počevši od odnosa prema samome sebi. Pomozi nam da se oslobodimo svih sukoba s drugim ljudima. Omogući nam da budemo sretni u onim trenucima koje delimo sa svojim voljenima i da im oprostimo za sve nepravde koje osećamo. Pomozi nam da se volimo toliko da oprostimo svakome ko nas je ikada u našemu životu povredio. Daj nam hrabrosti da svoju porodicu i prijatelje volimo bez ikakvih uslova i da svoje odnose menjamo pozitivno i s’ ljubavlju. Pomozi nam da stvorimo nove načine komunikacije u odnosima, kako bi nestalo rata za prevlast, kako više ne bi bilo ni pobednika ni pobeđenih. Daj nam da zajedno radimo za ljubav, radost i sklad. Neka naši odnosi sa porodicom i prijateljima budu utemeljeni na poštovanju i na radosti kako više ne bismo osećali potrebu govoriti im kako bi trebali misliti ili se ponašati. Neka naši ljubavni odnosi budu najbolji; dopusti nam da osećamo  radost svaki put kad sebe delimo sa svojim partnerom. Pomozi nam da druge ljude prihvatimo takvima kakvi jesu, bez osuđivanja, jer kad odbacujemo njih, tada odbacujemo i sebe. Kad odbacujemo sebe, tada odbacujemo i Tebe. Danas je novi početak. Pomozi nam da danas opet počnemo svoj život uz pomoć snage svoje ljubavi prema sebi. Pomozi nam da uživamo u svome životu, u svojim odnosima, da istražujemo život, reskiramo, da budemo živi i da više ne živimo u strahu od ljubavi. Dopusti nam da otvorimo srce ljubavi koja je naše pravo stečeno rođenjem. Pomozi nam da postanemo Majstori zahvalnosti, velikodušnosti i ljubavi, kako bismo uvek i zauvek uživali u svemu onome što si Ti stvorio. Amin.”



KADA SAM ZAISTA POČEO VOLETI SEBE       

Pismo koje je za svoj 70. rođendan, 16.aprila 1959. godine, Čarli Čaplin  napisao svojoj ćerki  je  najlepši tekst koji sam ikada pročitala o ljubavi prema sebi. Veliki umetnik koji je vladao u eri nemih filmova,  tada je govorio  iz srca i tako još jednom dao veliki dar čovečanstvu. Pismo glasi:
"Kada sam zaista počeo voleti sebe shvatio sam da su bol i emocionalna patnja samo upozorenja koja mi govore da trenutno živim suprotno od svoje istine. Danas znam da se to zove BITI VERODOSTOJAN.
Kada sam zaista počeo voleti sebe, shvatio sam koliko može biti uvredljivo kada pokušavam naterati nekoga da radi ono što ja hoću, iako znam da trenutak nije pravi i da ta osoba nije spremna za to, pa čak i onda kada sam ta osoba JA. Danas, to zovem POŠTOVANJE.
Kada sam zaista počeo voleti sebe, prestao sam žudeti za nekim drugačijim životom i mogao sam videti da je sve što me je okružuje zapravo bilo poziv da rastem i da se razvijam. Danas, to zovem ZRELOST.
Kada sam zaista počeo voleti sebe, shvatio sam da sam pod bilo kojim okolnostima uviek na pravom mjestu, u pravo vreme i da se sve događa u tačno pravom trenutku. Tako da sam mogao biti miran. Danas to zovem VERA.
Kada sam zaista počeo voleti sebe, prestao sam samome sebi krasti vreme, i prestao sam praviti grandiozne projekte za budućnost.Danas radim samo ono što mi donosi radost i sreću. Radim stvari koje volim raditi i koje vesele moje srce i činim to na svoj vlastiti način i u svom vlastitom ritmu. Danas znam da se to zove JEDNOSTAVNOST.
Kada sam zaista počeo voljeti sebe oslobodio sam se svega što nije bilo zdravo za mene: od hrane, ljudi, stvari, situacija i svega ostalog što me je vuklo ka dnu, a dalje od mene samoga. U početku sam to zvao “zdravi egoizam”, ali danas znam da je to LJUBAV PREMA SAMOME SEBI.
Kada sam zaista počeo voleti sebe prestao sam želeti uvijek biti u pravu, tako sam manje grešio. Danas sam shvatio da se to zove SKROMNOST.
Kada sam zaista počeo voleti sebe, odrekao sam se navike da živim i dalje u prošlosti i da se brinem za svoju budućnost. Sada pak živim samo za ovaj trenutak u kojem se SVE događa. Tako živim svakoga dana i zovem to ISPUNJENJE.
Kada sam zaista počeo voleti sebe spoznao sam da me moj um može poremetiti i da se od nekih svojih misli mogu razboleti. Ali čim sam počeo koristiti svoje srce, moj je um dobio dragocenog saveznika. Danas ovu vezu zovem MUDROST SRCA.
Nema potrebe da se plašimo svađa, suočavanja niti bilo kakvih problema, jer i zvezde se ponekad sudare pa i iz sudara nastane neki novi svijet. Danas, ja znam: TO SE ZOVE ŽIVOT."
                                                                                                          Čarli Čaplin


*********************************************************************


Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com  pratite  blog , stranicu na fb…Hvala!<3

среда, 28. децембар 2016.

Prvi deo-Poglavlje XI-Ljubav,Himna ljubavi-Prva poslanica Sv.Pavla Korićanima


Ljubav
“Postoje trenuci kada Bog dolazi i kuca na vaša vrata. To i jeste ljubav – Bog, koji kuca na vaša vrata. Preko žene, preko muškarca, preko deteta, preko ljubavi, preko cveta, preko zalaska Sunca ili svitanja.Bog može pokucati na milion različitih načina!” –Osho

Svi sveti tekstovi, sve svete knjige oduvek pričaju iste priče. Možda se ljudi u tim pričama drugačije zovu, možda se događaji razlikuju, ali pouke priča  su iste. Sve govore o Bogu i čoveku, o dobrom i lošem, o sreći i tugi, o životu i smrti...Međutim, ako pogledamo dublje shvatimo da svaka priča koju smo ikada čuli i koju ćemo ikada čuti zapravo govori o ljubavi.
U staroj Grčkoj osećaj ljubavi se opisivao sa tri reči i pravila se razlika između EROSA, FILOSA I AGAPE. Eros je naziv za  telesnu, seksualnu- čulnu ljubav. Filos je prijateljski oblik ljubav, pa se eros  može vremenom pretvoriti u filos. Agape je zapravo stanje ljubavi, a ne samo osećanje do koga se dolazi putem erosa ili filosa. To je stanje kada spoznajete jedinstvo sa svime oko vas, kada vas ljubav prožima, stanje prosvećenosti, ispunjenosti ljubavlju.Kada iskusite agape shatate da je odvojenost iluzija i da je ljubav apsolutna istina i naša suštinska priroda. To je osećaj nadahnuća, sveprisutne radosti. Ljubav u nama se ogleda u svetu oko nas i reflektuje nazad u naše srce. Tako ja shvatam agape-kao uzvišeno stanje postojanja, kao viši stepen svesti, odn. smisao duhovnosti i postojanja. Stanje sretanja sa izvorom i prihvatanja života kao vrhunaske božanske tvorevine. 
Ljubav koja je sveprožimuća, istinska, kristalo čista, koja je tvoje iskonsko Ja.  Kao božanska iskra u nama. Ljubav kao sila koja daje život svim stvorenjima i stvarima.Ljubav je univerzalno objašnjenje za sve dobro u Vaseljeni. Jedino što je naposletku  bitno je koliko ste voleli i koliko ste bili voljeni Mislim da je naša duša zapravo satkana od ljubavi, a da bi duša rasla  ljubav se mora davati. I odatle ona ontološka istina : “Sve što daješ, daješ samom sebi.”

Kako ti definišeš ljubav? Koja je definicija ljubavi koja dominira u tvojoj porodici? 

To su  ključna pitanja koja trebaš sebi da postaviš. Videćeš da se obrazac ljubavi ponavlja u nekim porodicama, jer nesvesno usvajamo neke stavove i uverenja od svojih roditelja i predaka. Možda odatle potiče i najčuvenija Tolstojeva rečenica kojom počinje   "Ana Karenjina": “Sve srećne porodice su nalik jedna drugoj, a svaka nesretna je nesretna na svoj način.” Dakle, i ovde se posebnost javlja kao izvor patnje, jer podrazumeva odvojenost.
Postoji pregršt pesama, knjiga, filmova o nemogućim i nesretnim ljubavima. Tako recimo Đorđe Balašević kaže “da su sve prave ljubavi tužne.“Jedna od najpoznatijih ljubavnih priča svih vremena  priča o Romeo i Juliji je tragedija. 
Da li je ljubav pod  uticajem sredine postala sinonim za patnju? Da li ako zaista voliš moraš da patiš? Da li je količina patnje srazmerna količini ljubavi koju osećamo? Ako negativno definišete romantičnu ljubav ne možete imati srećan ljubavni život. Ja sam ljubav definisala kao odricanje i samoporicanje, kao ranjivost usled straha od izdaju. Bilo je potrebno da promenim percepciju i pretvorim svoju negativnu u afirmativnu definiciju ljubavi. Potrebno je bilo da dozvolim sebi da ponovo poverujem u srećan kraj. Zapravo, ljubav treba da znači sreću pre našeg kraja. Ljubav je pesma duše. Ljubav je odraz raja- kao osećaj potpunosti i jedinstva sa životom i Bogom.
Moje uverenje je bilo da je platonska ljubav savršena ljubav, jer nema razočarenja.  Da li je zapravo tako? Osećati platonska ljubav je isto kao da  gledate tortu, bez da je okusite. Prija vam slika ali je ukus ono što joj daje upotrebnu vrednost. Tako da umesto pitanja : “Šta ako se razočaram?”, pitajte se: “A šta ako se začaram i očaram”? Divno je prepusti se i otpustiti potrebu za kontrolom. Najzad, sve ljubavi imaju tu svrhu da nas opleme. Sve su prave, jer sve teže tome da se transformišu u agape.
Ljubav ne umire ona ostaje da živi u nama i kroz nas. Kada oni koje smo voleli prestanu da budu deo naše stvarnosti i dalje ostaje ta ljubav koju smo delili  i sećanje na nju. Ljubav kao energija ne umire. Ona se transformiše. Posedujemo samo onoliko koliko dajemo drugima. Bitno je koliko volimo, koliko ljubavi živi u nama. Samo to je na kraju bitno. Živeli smo ako smo voleli. Jedini trag koji ostaje za nama kada napustimo ovu planet je sećanje drugih koliko smo ljubav  u njima budili. Po tome nas pamte.
Nikada ne zamerajte sebi što ste voleli nekoga, jer ste zapravo voleli sebe u njemu
Zapamtite da svi smo mi jedno. Gabrijel Garsija Markes je rekao:” Volim te ne zbog toga šta si ti, već zbog toga šta sam ja kad sam pored tebe.” Zato ne tražite razlog za ljubav, jer ljubav je dovoljan razlog sama po sebi. Sveti  Pavle u “Himni ljubavi” je to predivno objasnio.


HIMNA LJUBAVI-PRVA POSLANICA SV. PAVLA KORIĆANIMA


"I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam.
I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi.
Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se,
Ne čini što ne pristoji, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu,
Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,
Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.
Ljubav nikad ne prestaje, dok će proroštva nestati, jezici će zamuknuti, znanje će prestati.
Jer delimično znamo, i delimično prorokujemo;
A kada dođe savršeno, onda će prestati što je delimično.
Kad bejah dete, kao dete govorih, kao dete mišljah, kao dete razmišljah; a kada sam postao čovek odbacio sam što je detinjsko.
Jer sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a onda ćemo licem u lice; sad znam delimično, a onda ću poznati kao što bejah poznat.
A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje; ali od njih najveća je ljubav.”
“Ako jezike čovečije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje ječi, ili praporac koji zveči."



*********************************************************************



Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com  pratite  blog , stranicu na fb…Hvala!<3


понедељак, 26. децембар 2016.

Prvi deo- Poglavlje X-Toksični odnosi


Toksični odnosi

Još u prvom razredu te nauče da su četiri čarobne reči: IZVINI, IZVOLI, HVALA I MOLIM. Vremenom otkriješ da i ODJEBI ima svoje čarolije!”- Fb mudrost nepoznatog autora


Oprostite uvek jer vam to daruje unutrašnji mir, ali izbacite toksične osobe iz svog života. Ne dozvoljavajte istim ljudima da vas iznova i iznova povređuju. Nemojte biti ničiji džak za udaranje i pražnjenje. Detektujte toksične odnose u svom životu i prekidajte ih. Kada počnete sa radom na sebi takve osobe najčešće same odlaze iz vašeg života, jer niste na istoj talasnoj dužini. Jednostavno ne prijate im više, jer niste osoba kakva ste bili. Nećete im se više sviđati, jer su vas voleli dok ste bili žrtva nesvesna sopstvene vrednosti i moći. Ako nemate snage da sami prekinete te odnose molite se da te osobe izađu iz vašeg života. Blagoslovite ih i poželite im sreću. Birajte ono što  je najbolje za vas. U  svakom odnosu koji imate druga osoba će vas tretirati onako kako vi sami sebe tretirate.
Ako ste ikada leteli avionom naučili ste da u slučaju nezgode morate najpre sebi staviti masku sa kiseonikom, pa onda  nemoćnim licima i deci Dakle, stavite svoju masku prvo sebi. Pomognite sebi. Svako od nas je odgovoran samo za sebe.Niste odgovorni za druge ljude i njihove probleme.Odgovorni ste za svoju decu do određene mere i do određenog doba, ali ne ni za jednu drugu osobu.Nemojte trpeti ništa iz osećaja dužnosti i krivice. Nemojte se “žrtvovati”.  Istinska ljubav ne traži žrtve. Ego vas drži u zabludi da se morate žrtvovati, jer da bi neko nešto dobio, neko drugi mora izgubiti. Nemojte se žrtvovati ni za svoju decu.Deca ne treba da vam služe kao razlog i izgovor za to što pristajete na život koji ne želite. Ne možete biti dobar roditelj ako ste žrtva, jer time dajete primer deci da se treba žrtvovati. Vi ste onda uzor za to kako ne treba, a ne kako treba.Deca uče gledajući, a ne slušajući.Svojoj deci dajete  osećaj krivice, jer im stvarate uverenje da se zbog njih žrtvujete, da su oni razlog zbog koga patite.Time zapravo koristite sopstvenu decu kao izgovor za nepreuzimanje odgovornosti za sopstveni život.
Ne možete biti uspešni u bilo kom segmentu života ako ne preuzmete odgovornost, jer ako ne snosite rizik nemate ni  kontrolu. Odgovornost znači činiti izbore, donositi odluke i snositi posledice.  Biti odgovoran znači doneti i odluke koje nisu prijatne, ali su neophodne. Ponekad je potrebno proći kroz nešto veoma neprijatno i  u procesu isceljenja. Potrebno  je odstraniti nekrotično tkivo koje nas truje, a to je nekada veoma bolno. Zato odstranite sve ono što za vas nije dobro, što vas truje. Nemojte davati previše šansi nekim ljudim, jer će vas sve manje i manje poštovati. Ako neko nakon prvog puta, nastavi da se ponaša isto i svesno vas povređuje računajući da ćete mu oprostiti, on se zapravo ne plaši da će vas izgubiti. Maja Anđelo je rekla da: “Kada vam neko pokaže ko je, poverujte mu iz prvog puta”. Dakle, oprostite ali nastavite dalje bez te osobe u svom životu.
Vremenom shvatimo da nas nekada više odredi ono čemu kažemo ne, nego ono čemu kažemo da.Da bi postali osoba kakva smo oduvek želeli moramo naučiti reći ne toksičnim ljudima, jer tada kažemo da ljubavi prema sebi. Dr. Vejn Dajer je rekao "Kada osetite da neka duša ne rezonuje sa vašom, s’ ljubavlju je ispratite iz svoga zivota."
Izbacite iz svog života ljude koji ne podržavaju vaše ambicije, koji vas omalovažavaju i osporavaju. Imate jedan život i nemojte da vam drugi svojim negativizmom biraju put kojim ćete ići. Da bi prestali da budete žrtva, da bi ste prestali da patite potrebno je da vratite samopuzdanje. Počnite tako što će te prekinuti kontakt s onim osobama u vašem životu koje vam ga narušavaju. Možda su to bliski srodnici: roditelji, brat,sestra, partner... Možda vam govore da vas vole i da samo žele vas zaštite od razočarenja. Da  vam žele najbolje. Recite im da to više ne čine, da vas povređuju i da ukoliko tako nastave jednostavno više neće biti deo vašeg života, jer nećete tolerisati da vas ne poštuju i dalje, da vas ponižavaju i povređuju. Ukoliko i nakon vašeg iskrenog i otvorenog razgovora sa njima oni odbijaju da promene svoje ponašanje  prema vama, prekinite  kontakt. Ako iz bilo kog razloga ne možete da potpuno prekinete kontakt, svedite ga na najmanju moguću meru. Odselite se, više vremena provodite van kuće,nemojte odgovarati na svaki telefonski poziv, nemojte se pravdati i objašnjavati, ne ulazite u sukobe.  Zapamtite da vas niko ne može povrediti ukoliko mu ne dozvolite i zato nemojte dozvoliti da zbog drugih izgubite sebe. Kada vi počnete da poštujete sebe to će činiti i drugi u vašem životu.Svaka promena počinje od nas samih. Otkrijte čarobunu reč “ODJEBI”, jer ona zapravo znači “JA VOLIM SEBE!”



*********************************************************************


Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com  pratite  blog , stranicu na fb…Hvala!<3

INFORMACIJE ZA SESIJE SPIRITUALNOG KONSALTIGA -RAZGOVORI JEDAN NA JEDAN- NA dbrkovic2@gmail.com ili u inbox na fb stranici Brilijanti u nama-recepti za čaroliju


субота, 24. децембар 2016.

Prvi deo -Poglavlje IX -Opraštanje




Opraštanje

“Oprost je miris koji ljubičica ostavi na stopalu koje ju je zdrobilo.” Mark Tven
                                                          
 Opraštanje je čin spasenja kojim se završava sva patnja i gubitak.  Zato nemojte čekati da vas neko spase, spasite sami sebe tako što ćete oprostiti. Oprostiti ne znači i da time nešto odobravamo niti da se sa tim slažemo. Ne. To znači samo da smo se pomirili sa svojom prošlošću. Kada prihvatimo određenu situaciju ili nečiji postupak  koji je za nas bio bolan, koji nas je povredio on postaje samo događaj iz naše  prošlosti  i mi mu na taj način oduzimamo moć da nas i dalje povređuje. Odbacivanjem mržnje, ljutnje, krivice, straha, ogorčenosti, gneva i svih drugih neprijatnih emocija  koji vezujemo za određeni događaj ili određenu osobu mi odbacujemo i sopstvenu ranjivost, a time i mogućnost da patimo.To ostavljamo iza sebe, a moć vraćamo u svoje ruke. Stoga,  nemojte ostajati u “dolini suza “ kada vam je raj na dohvat ruke. Od njega vas deli jedino strah da ako oprostite  bićete jednako loši kao i onaj koga osuđujete, kome zamerate, koga možda i mrzite! Ali da li je zaista tako?
Opraštanje je zapravo mnogo lakše nego što izgleda ukoliko  pođemo od stave da niko nije nepogrešiv i da ne postoji neoprostivo.Da,  možda  vam se dogodilo nešto užasno, možda vas je toliko povredila da ste jedva preživeli. Ali ključno je da razumete da  se to vama  dogodilo, ne događa se više, jer je prošlost završena i postoji jedino u vašim mislima.To što treba da oprostite nije deo vašeg sadašnjeg trenutka. Kada kažete:”Opraštam ti “ vi zapravo sami sebe oslobađate toga i dopuštate mu da ode iz  vaše života. Time unosite svetlo u onaj deo svoje duše koji je u tami. Kada osvetlite svoju dušu osećate blaženstvo i mir, a kada ste u miru sa samim sobom vi imate sada i imate sutra. U suprotnom imate potrebu da osuđujete, jer morate da opravdate svoje nepraštenje. Postajete talac sopstvene prošlostii, ostajete zaglavljeni u “juče” i živite svoje ružne uspomene.
U  knjizi “Kurs cuda”  se  navodi da svaka bolest u našem telu potiče od nemogućnosti da oprostimo, te da kada god smo bolesni trebamo da razmislimo i postavimo sebi pitanje:” Kome trebam da oprostim? “Često je reč o osobi koja  je uradila nešto što smo zaveli   pod “neoprostivo“  i kojoj je samim tim teško oprostiti.  Na metafizičkom planu sve što dajemo zapravo dajemo sami sebi, i tako posmatrano opraštanje je čin milosrđa prama nama samima.Kaže se da kada odbijamo da oprostimo to je kao da smo popili otrov, a očekujemo da umre neko drugi. Taj drugi koji nas je povredio  nekada i nije svestan kakav je uticaj imao na nas sa svojim postupscima Ili rečima. Kada oprostimo mi se oslobađamo, jer time prestajemo da gledamo na sebe kao na nemoćnu žrtvu i osvešćujemo da mi nismo naša prošlost.
Često najviše zameramo svojim roditeljima i teško nam je da im oprostimo. Krivimo ih za sve svoje neuspehe. Ovo je posebno važno ako znamo da odnos koji smo imali sa svojim roditeljima nesvesno preslikavamo na svaki svoj potonji odnos u životu. Dakle, po nekim psiholozima svaki odnos koji imamo se u osnovi može svesti na odnos koji smo kao dete uspostvili sa ocem ili sa majkom. To je obrazac koga se držimo i koji ponavljamo iznova i iznova. Neki drugi ljudi igraju njihove uloge, ali u suštini neprestano svedočimo istim situacijama koje nam “nadražuju stare rane”, jer naša podsvest na taj način pokušava da ih razreši. Dakle, potrebno je da oprostimo svojim roditeljima. Pođimo od toga što ćemo osvestiti da su uvek radili onako kako su najbolje znali i umeli u datom trenutku i da su imali najbolje namere.Setite se i da je put do pakla uvek popločan najboljim  namerama.
Možda su bili nesvesni, needukovani, neosvešćeni. Možda jednostavno nisu znali bolje.  Poznato je da povređeni povređuju,  zato su nasilnici često bivše žrtve nasilja u svojoj primarnoj porodici, deca alkoholičara alkoholičari, narkomana narkomani. Ali divna vest je ta da se to može prekinuti samo ako oprostite.Vidite svoje roditelje kao malo nevino dete kakvo su nekad bili, koje je patilo i tražilo pomoć.Sve ružno su vam uradili, uradili su jer su možda i sami bili tako odgajani i vaspitavani od strane svoji roditelja. Nekada  je fizičko kažnjavanje dece bilo uobičajenoi govorilo se da je “batina iz raja izašla.” Luiz Hej  u tom smislu kaže da “smo svi mi žrtve žrtava.“ Roditelji najčešće iz straha i nemoći povređuju svoju decu.Svi smo bar jednom svedočili situaciji da dete padne, povredi se, roditelj pretrne od straha i onda bude nasilan nad svojim uplakanim i uplašenim detetom.Dete umesto utehe od roditelja dobije grdnju, a u nekim slučajevima i batine. Roditelj iz straha vrši  nasilje sa tzv.” najboljom namerom “ da ubedi dete da to više nikada ne čini!Povređuje ga on, da ono ne bi sutra bilo više povređeno i govori da je to za njegovo dobro. Zvuči apsurdno, ali je tako. Kada oprostimo svijm roditelja mi zapravo odrastamo, jer  prestajemo da budemo malo,uplašeno i povređeno dete  koje je nemoćno da išta promeni.
Ponekad i oprostimo izdaju onih koje smo voleli i u  koji smo se razočarali, ali teško opraštamo sebi. Sebe okrivljujemo i osuđujemo  i za tuđe i za svoje izdaje.  Greh je zapravo nedostatak ljubavi, a izdaja je upravo to greh prema samom sebi.  Čin nemanja vere, odricanja od ljubavi. Možda je zbog toga u krivičnom zakonodavstvu kroz istoriju ona uvek i bila najteže sankcionisana. Mogao se izdati Bog, kralj, država, ali u suštini uvek se izdavala i izdaje sama  ljubav u nekom svom vidu.   Osvestite da vi niste vaša  prošlost,vi niste vaša greška,vi niste vaš ružan gest ili reč  koji sebi zamerate.Ne određuje vas ništa od toga. Vi ste ti koji  na taj način definišete sebe- kroz koncept neoprostivog  greha,krivice i kazne koja zehteva žrtvu  Neki autori navode da se sve ćelije našeg tela kompletno izmene u period od 7 godina, te da mi zapravo ni fizički, ni mentalno, a ni duhovno nismo iste osobe. Vi niste osoba kakva ste bili u trenutku kada ste učinili nešto što smatrate lošim.  Bog nam je dao mogućnost da se pokajemo, da osvestimo da u jednom trenutku svog života  nismo postupili ispravno, a kada nešto osvestimo mi to možemo da menjamo, tako što nećemo to više činiti. Ako je greh nedostatak ljubavi,pokajanje je čin vraćanja ljubavi kao našoj suštini. Zato pokajte se, ali nemojte živeti u kajanju.Oprostite sebi!
Negujte empatiju u sebi, pokušajte da razumete druge ljude, jer ćete tako u njima videti dušu, a ne samo telo. Kada na sebe i druge gledamo očima duše, očima ljubavi lako nam je i da oprostimo,jer ljubav sve prašta.Ne moramo da  znamo kako to da učinimo, potrebno je da donesemo odluku da to želimo da učinimo. Kada postanemo spremni da oprostimo mi čemo znati i kako to da učinimo. Ne zaboravite svi odgovori su uvek u nama.

 Recepti  za opraštanje

 Blagoslovite i poželite sreću
Ukoliko i pored toga što želite da oprostite nekoj osobi još uvek niste spremni da to učinite, jer  je bol koju osećate zbog toga još uvek intenzivna i jaka -blagoslovite tu  osobu. Počnite tako što ćete navesti ime te osobe i reći  :” Ja te Blagosivljam  i želim ti sreću!” Možda će vam biti teško da to učinite zato što je vaša rana još uvek sveža ili suviše duboka, ali vremenom će postati lakše i počećete da osećate reči koje izgovarate. Tako ćete doći u stanje da u potpunosti oprostit. Sigmund Frojd je rekao :” Ako ste oprostili čoveku sve, znači, završili ste sa njim, zauvek!”  Zato blagoslovite i poželite sreću, jer čete tako zatvoriti neka poglavlja svog života zauvek.                                        
Afirmišite
Afirmacije su potvrde ili izjave koje izgovaramo kao vid autosugestije, a u cilju da usvojimo neko uverenje koje smatramo korisnim. Kao takve možemo da ih koristimoi kod opraštanja, jer ćemo tako sebe dovesti u stanje da možemo da oprostimo. Možete izgovarati afirmacije na glas, u sebi- kao mantru, zapisivati ih, pevušiti. Veoma su delotvorne ako se izgovaraju pred ogledalolom dok se gledate u oči. Bitno je da izjavu koju izgovarate osećete, da ona rezonuje sa vama. Afirmaciju koju ste odabrali ili sami sastavili možete  ponavljati koliko god želite, koliko god vam prija. Bitno je da dok to radite se dobro osećate, jer samo tako možete postići željeni efekat.
Posebno je moćna afirmacija iz pomenutog “Kursa čuda” koja glasi:
Samo me moje osuđivanje povređuje. Samo me moje opraštanje oslobađa.”
Takođe, možete izgovaratii:
Ja sam sada spremna da oprostim.”
“Ja sada biram da oprostim i oslobodim se prošlosti. “
“Opraštam sebi i drugima što nismo savršeni.”
“Ja nisam svoja prošlost! Ja nisam ničija žrtva! Ja sam voljeno dete Boga!”                                    
 Molitva
Molitva je intimni čin našeg obraćanja Bogu  i može imati različite oblikeOna nam može biti od velike pomoći prilikom opraštanja. Možemo se moliti da nam se  oprosti, ali i da u sebi pronađemo snagu da oprostimo. U molitvi “Oče naš” kao najpoznatijoj hrišćanskoj molitvi koja potiče od Isusa Hrista postoje stihovi: “..I oprosti nam dugove naše, kao što mi opraštamo dužnicima svojim!” Molite se tradicionalnim molitvama ili sopstvenima rečima iz “duše”, u sebi ili naglas.  Možete napisati molitvu kao pismo Bogu i Anđelima, a možete je i pevati. Molite se za pomoć da oprostite ili se zahvalite u molitvi kao da ste već spoznali milost oprosta. Možete se moliti Bogu,Bogorodici, Isusu, Svecima, Anđelima, u šta god da verujete. Zamolite Anđele  i Arhanđele da vam pomognu. Arhanđeo Zadkiel je Arhanđeo oprosta i možete ga  zamoliti da svojim ljubičastim plamenom  pročisti  i ukloni sve prepreke  koje stoje na putu vašeg oprosta. Onda  možete uraditi meditaciju i vizualizivati  kako vas Arhanđeo Zadkiel svojim ljubičastim plamenom oslobađa teškog tereta nepraštanja. Zamolite svoje duhovne vodiče da vam pomognu da otvorite srce i primite svetlost. Zamolite svoje više Ja da vas vodi. Uvek se  zahvalite se na svoj pomoći koju dobijate na putu spasenja.

“Presveta Marijo, kraljice Anđela, moli se za nas. Moli se da oprostimo, jer se iz oprosta spasenje rađa. “Amin!




 Molitva za oproštaj Bogorodici


 “Kada sumnja zatamni sjaj moje duše
  I gnev u meni se rodi,
  Bogorodice ti što Hrista Spasitelja rodi,
  Učini me dovoljno jakom da zasijam u tami,
  I  ma koliko bili teški  moji dani,
  Učini da se setim da pod krovom nebeskim nikada nismo sami.
  Učini da osvestim svu snagu koju nosim u sebi,
  I da sa verom u Boga  oprostim i drugima i sebi.  
  Amin!”


    Vizualizacija
Ponekad je osoba kojoj treba da oprostimo  preminula i ovo je onda jedan od načina da to učinimo. Uzmite ukolko imate fotografiju osobe kojoj želite da  oprostite i posmatrajte osobu na fotografiji.Onda zatvorite oči i zamislite tu osobu ispred sebe. Recite joj sve što osećate.Kako ste se osećali zbog njenog postupka. Koliko vas je povredila. Recite joj da ste besni, ljuti, da je  zbog svega možda i mrzite. Izbacite to iz sebe. Na kraju recite: Opraštam ti sada i oslobađam se svega toksičnog što je proizašlo iz ovog događaja.Oslobađam se svega negativnog vezanog za tebe i tvoj uticaj u mom životu. Oslobađam se svih neprijatnih emocija koje budi u meni sećanje na tebe. Ja ti opraštam i slobodna/slobodan sam.”Navedeni postupak možete uraditi i u meditaciji.

   Vežba opraštanja

Odvojte vreme i sedite na tiho mesto gde vas niko neće uznemiravati. Uzmite papir i olovku i krenite da pravite tzv.spisak opraštanja. Pokušajte da se setite svake osobe u svom životu koja vas je na bilo koji način uvredila, povredila, kojoj bilo šta zamerate. Obuhvatite sve osobe kojima je potrebno da oprostite, uključujući i sebe. Nebitno je da li je osoba u pitanju živa ili je preminula. Zapisujete  za svaku osobu posebno šta joj zamerate, kako vas je povredila i kako ste se zbog nje osećali.Koliko god vam izgledalo sada bezazleno ukoliko ste se setili nekog događaji ili reči koje su  vas zabolele kada ste bili dete zapišite to. Setili ste se toga i te osobe sa razlogom. Na kraju nepišite Ja  ti  sada opraštam i oslobađam se svega toksično što je proizašlo iz ovog događaja, a što me je kočilo i blokiralo u životu. Otpuštam sav bol, bes, ljutnju, patnju i mržnju koju zbog toga osećam. Oslobađam se svega neprijatnog i dopuštam mu da ode od mene. Zahvalna sam za sve dobro koje je otuda proizašlo. Lekcija je naučena. Ja sada hodam putem spasenja u svoj novi srećan život. I to je tako!“ Papir na kome ste pisali možete zapaliti  ili pocepati i baciti i time simbolički se osloboditi svega što ste napisali.


             

 Meditacija  za opraštanje

Sedite u udoban položaj pravih leđa. Stopala neka su na podu, ruke u krilu sa dlanovima  okrenutim prema plafonu. Lagano zatvorite oči i pratite prirodan dah, udah od pupka do grla i izdah od grla do pupka.  Započnite sa jednim što sporijim i dužim udahom kroz nos i takvim istim izdahom. Dok duboko dišemo polako opuštamo delove svog tela, deo po deo. Obraćanjem pažnje na određeni deo tela mi ga opuštamo. Krećemo od vrha glave, preko vrata, ramena, do vrhova nožnih prstiju. Kada smo u potpunosti opušteni zamislimo da smo na plaži. Prelep je sunčan dan. Čujemo talase I  galebove. Osećamo mir dok gazimo po toplom pesku. U jednom  trenutku vidimo da nam u susret ide neka osoba. Kako se približava vidimo da nam je ta osoba poznata. Ta osoba nas je nekada povredila i  mi joj nismo oprostili. Sećamo se tog događaja i svega što joj zameramo. Osoba nam prilazi i sada nam se pogledi susreću. Osećamo se ranjivo.Ponovo osećamo tugu,bol,ljutnju, ogorčenje.Puštamo sve emocije da isplivaju na površinu. Počinjemo da govorimo toj osobi o svojim osećanjima. Možda nam kreću suze,  ali mi hrabro nastavljamo. U jednom trenutku ta osoba nas hvata nežno za ruku i kaže: “ Oprosti mi! Oprosti mi što sam te povredio. Sada znam šta sam ti uradio/uradila i žao mi je zbog toga. Nisam bio  svestan/bila svesna  da ti nanosim zlo. I sam –a sam patio/patila  u tom trenutku i nisam obraćao/obraćala pažnju kako se osećaš. Bio  sam /bila sam slep-a od straha. Povredio/povredila sam te zbog soptvene nemoći. Molim te oprosti mi!”  Gledate tu osobu u oči i možete da osetite da su njene reči iskrene, da vam govori iz duše. Možda i njoj teku suze. Osećaš da i ona zaista pati i da će vas tvoje opraštanje oboje osloboditi.  Spreman/spremna  si da oprostiš i izgovaraš :”Opraštam ti i oslobađam te sada i zauvek! Ti si Slobodan/slobodna i ja sam slobodan/slobodna!” Kako to izgovorite osećate blaženstvo, mir i spokoj. Gledate tu osobu  sada drugim očima,očima zahvalnosti,  jer vam je darovala milost oproštaja i zbog toga je snažno zagrlite! Ostanite u meditaciji koliko vam prija i kada budete spremni lagano pomerite prste na nogam, potom  prste na rukama, brojite do tri i otvorite oči. U ovoj meditaciji kao osobu kojoj trebamo da oprostimo možemo zamisliti i sami sebe.

AUDIO  VERZIJA MEDITACIJE SE NALAZI NA LINKU-
https://www.youtube.com/watch?v=goGVfCDl56o&t=40s

kao i na blogu u postu Meditacija sa anđelima -audio


*********************************************************************


Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com  pratite  blog , stranicu na fb…Hvala!<3

           

INFORMACIJE ZA SESIJE SPIRITUALNOG KONSALTIGA -RAZGOVORI JEDAN NA JEDAN- NA dbrkovic2@gmail.com ili u inbox na fb stranici Brilijanti u nama-recepti za čaroliju

петак, 23. децембар 2016.

Prvi deo-Poglavlje VIII-"Mir,mir, mir niko nije kriv"

 



Mir,mir,mir niko nije kriv

„Čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati“ –“Mali Princ “- Antoan de Sent Egziperi

Uvek me iznova fascinira činjenica da, zapravo, svi rituali, običaji, kao i simbolički gestovi koji ih čine  u sebi nose neku skrivenu mudrost. Naime, brojne izreke, običaji i verovanja postoje na različitim krajevima sveta, u različitim kulturama koje se nikada nisu sretale, niti znale jedna za drugu. To samo potvrđuje da su svi odgovori u nama i da duša ne uči, već da se podseća onoga što je oduvek znala.Uostalom sve prave stvari su uvek nezaboravnePostoje različite tradicije, mitologije, religije kao putevi do čuda i nije bitno kojim putem koračate, sve dok vas on vodi ka cilju. Kao deca kada bi se sa nekim posvađali, prilikom izmirenja da bi naglasili taj čin i prihvatili to kao deo života, možda i prikrili stid i nelagodu, ukrstili bi svoje male prstiće i otpevali: “Mir, mir, mir niko nije kriv. Ava, ava, ava niko nije krava.” Tim simboličkim gestom bi počinjali druženje iznova bez tereta krivice. Ne bi nakon toga razmišljali šta nam je ko rekao, šta smo mi rekla, a šta smo trebali da kažemo. Ne bi se prisećali još nekih situacija vezanih za tu osobu u kojima je ona pokazala svoje ”pravo lice”, nekih reči koje su nas zabolele. Ne bi sebe svodili na ulogu žrtve. Tako neretko sebe mučimo time što prećutkujemo i  krijemo svoja osećanja plašeći se da ne ispadnemo: smešni, jadni, sitničavi. Možda se naši odnosi komplikuju kada prestanemo da prilikom pomirenja ukrštamo  prstiće i pevamo pesmicu koja donosi mir i oslobađa nas krivice. To potvrđuju i Isusove reči : “Ako se ne obratite i ne postanete kao deca neće vam se otvoriti Carstvo Nebesko.”
Zašto baš mali prst?
Verovali ili ne u energetskoj psihologiji se smatra da se merdijan srca nalazi upravo na vrhu malog prsta. Dakle, mali prst simboliše naše srce i zbog toga u mnogim kulturama, kada se dvoje mire ili daju zavet, ukrštaju dva mala prsta. Tim činom mi zapravo dopuštamo da se naše srca dodirne sa srcem osobe sa kojom smo bili u sukobu.  Kada u drugima  vidimo dušu kakvi smo i sami  mi oslobađamo naša srca gorčine proizašle iz svađe, zameranja, uvreda.
Na ovo se nadovezuje i japanska legenda  o “Crvenim nitima” o kojoj sam pročitala članak.Legenda  objašnjava da je svaka osoba u naš život ušla sa razlogom i da ništa nije slučajno. Po ovoj legendi crvene niti su krvni sudovi u našem telu kao reke koje daju život. Nit koja spaja naše srce sa malim prstom je poseban kanal, jer se ova nit ne završava u malom prstu već  se nastavlja u obliku nevidljive crvene niti, koja „teče“ iz našeg malog prsta i nastavlja da se prepliće sa crvenim nitima drugih ljudi – povezujući tako naše srce sa njihovim. Ljudi sa kojima smo povezani ovim nitima koje je ispleo sam Univerzum  su naše srodne duše. Naime, dvoje ljudi koji su povezani na ovaj način su predodređeni da se sretnu, bez obzira koliko daleko žive jedno od drugog i koliko se njihove životne okolnosti razlikuju. Kada se desi – taj susret je fatalan i duboko utiče na oboje. Niti se ponekad protežu i postaju zamršene, ali se ta veza nikad neće prekinuti.

  Mudra priča  - Zašto vičemo?

Jednom je učitelj pitao svoje učenike:“Zašto ljudi viču kad su ljuti?”

Učenici su razmišljali neko vreme:
“Zato što izgubimo strpljenje – zato vičemo” – reče jedan
“Ali, zašto bi vikao ako je osoba pored tebe?” – pita učitelj – “zar nije moguće govoriti tiho i lagano?”
Učenici su davali još neke odgovore, ali nijedan nije zadovoljio učitelja.
Naposletku je objasnio:
“Kada su dve osobe u svađi, one su ljutite, njihova se srca jako udalje. Zato moraju vikati jedno na drugoga, da njihov krik premosti udaljenost i da se mogu čuti. Što su ljući, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost među njima sve veća.
Potom je učitelj pitao:
“Šta se dogodi kada se dve osobe zaljube? Ne viču jedna na drugu, već govore tiho i nežno. Zašto? Njihova su srca veoma blizu. Udaljenost među njima je veoma mala.
A šta se dogodi kada se još više zaljube? Ne govore. Samo šapuću i još više zbližavaju u svojoj ljubavi. Konačno, ne trebaju više ni šapat. Samo se gledaju i to je sve. Takve su dve osobe koje se vole.”
Onda je rekao:“Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte reči koje bi vas mogle još više udaljiti, jer će doći dan kada će udaljenost biti tako velika, da više nikad neće biti puta nazad.

                                                                                                      Nepoznat autor



*********************************************************************




Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com  pratite  blog , stranicu na fb…Hvala!<3