Prihvatanje
“Mesto na kome ste sada Bog je
ucrtao na mapi za vas!” –Hafiz
Prvi korak u procesu transformacije našeg života je prihvatanje. Kada se probudite, kada
osvestite da ste spiritualno biće sa telesnim iskustvom i odlučite da ne želite
da budete žrtva neophodno je da osvestite i prihvatite ko ste u datom momentu
svog života. To je možda najteži korak rada na sebi : prihvatiti i zavoleti sebe. Na ovaj način preuzimate
odgovornost za sopstveni život i vraćate
moć koja vam je imanetna. Preuzimanje
odgovornosti ne znači preuzimanje krivice, a prihvatiti ne znači osuditi. Prihvatanje sebe i drugih ljudi onakvim kakvm jesu ne
znači da se fatalistički mirite sa sudbinom. Ne! Naprotiv prihvatanje je čin
mirenja sa samim sobom i onim što jeste ovde i sada. Prihvatanje nas oslobađa stida i straha. Prestajemo da se stidimo toga ko
uistinu jesmo.Kada iskreno
sagledamo sebe dobijamo unutrašnji mir,
jer se oslobađamo tog preteškog tereta da nismo ono što trebamo i moramo biti. Nestaje i taj grč da nismo dovoljno dobri. Nestaje strah da ćemo možda
sebe ili druge razočarati. Jasno vidimo sebe i spoznajemo da nikada ne
možemo da prestanemo da budemo to što suštinski jesmo, niti da postanemo nešto
što nismo. Tada se oslobađamo lanaca koji su nas vezivali za očekivanja. Ego
se predaje, jer ostaje bez argumenata kojima stvara dramu i drži nas pod svojom
vlašću. Nema razloga da se branimo, da se pravdamo. Nema sukoba u nama. Nema
stida. Nema straha. Postoji samo
stanje JA JESAM. Ja postojim, bez
ocene, procene i kazne. Tim činom dolazimo u stanje mira. Kada prestane drama,
kada prihvatimo sebe prestajemo da budemo taoci Ega i postajemo domaćini Boga.
U stanju prihvatanja dešava se alhemija: naše slabosti
mogu da postanu naše prednosti, jer smo ih osvestili. Poricanje i guranje
stvari pod tepih ne vodi ka željenoj promeni,
a da bi smo aktivno participirali u njoj, da bi prestali da budemo ono što smo bili i postali
ono što jesmo moramo najpre upoznati, prihvatiti i zavoleti sebe. Ne možemo od sebe pobeći,
jer sebe uvek nosimo sa sobom. Mi smo
najvažnija osoba u svom životu i odnos nas i našeg sobstva je najvažniji odnos
koji ćemo ikada imati.Odnos nas sa samim
sobom se reflektuje na sve druge odnose u našem životu i zato se i kaže da je
svet naše ogledalo, odnosno da na metafizičkom nivou drugi ljudi zapravo ne postoje.
Vežba prihvatanja
Nađite udobno i
tiho mesto. Zauzmite sedeći položaj. Ispravite leđa I skoncentrišite se na
disanje. Duboko udahnite na nos brojeći do pet i izdahnite kroz nos brojeći do
sedam. Ponovite to deset puta. Postanite
posmatrač i pogledajte sebe bez osuđivanaja i kritike. Posmatrajte se kao da se radi o običnom
predmetu. Zatim uzmite papir i olovku i opišite
sebe onakvim kakvi jeste ovde i sada. Navedite godine, obrazovanje, izgled,
materijalno steanje, porodične prilike, emotivni status, zanimanje. Jednostavno kao da
ispunjavate upitnik bez ocene da li je to dobro ili loše.Navedite sve što vi
jeste u ovom trenutku i što čini vašu ličnost. Zapišiite sve što volite i ne
volite kod sebe, što želite da promenite i čega se stidite. Na kraju napišite:”
Ja u potpunosti prihvatam i volim sebe baš ovakvu kakva/ovakvog kakvog/ jesam
ovde I sada!” Zatim sve što ste zapisali pročitajte na glas.
MEDITACIJA “SO HAM“ - “JA JESAM”
Ova meditacija
je jedna od najstarijih meditativnih tehnika. Na sanskritu “SO -HAM“ znači :”
To sam ja ili Ja jesam.” Postoje različite varijacije ove meditacije. Opis ove meditacije je baziran na vođenoj
meditaciji Jogi Fabijana koja postoji na
istoimenom YOU TOUBE kanalu.
Sedite u udoban
položaj pravih leđa, stopala neka su na podu, ruke u krilu. Stavite šaku desne ruke na dlan leve ruke,
tako da je dlan okrenut ka plafonu. Opustite se. Vrh jezika je blago izbačen, nekoliko mm
ispred prednjih zuba. Usne su zatvorene. Lagano zatvorimo oči i pratimo
prirodan dah : udah od pupka do grla i izdah od grla do pupka. Započinjemo jednim što sporijim i dužim udahom
kroz nos i takvim istim izdahom. Dok duboko dišemo polako opuštamo delove svog
tela, deo po deo. Obraćanjem pažnje na određeni deo tela mi ga opuštamo.
Krećemo od vrha glave, preko vrata, ramena, do vrhova nožnih prstiju. Najpre potpuno
odlučno prihvatamo sebe u celosti prema spolja i prema unutra. Prihvatamo sebe
kakvi smo prema spolja ovoga časa. Prihvatama:koliko imamo godina, koliko imamo kilograma, kako izgledamo,
kakva nam je figura, lice, kosa. Prihvatamo:imovinu koju imamo, kolika je ta imovina,
gde živimo, kakav je naš životni prostor, nameštaj, kakav nam je auto, garderoba, koliko zarađujemo, gde živimo, šta radimo, svoj emotivni status
Prihvatamo u potpunosti sve ono što nas određuje prema spolja. Ono ko i
šta jesmo ovog časa. Osetićemo olakšanje
kada to prihvatimo.Potom sebe prihvatamo u potpunosti prema unutra. Prihvatamo
sve svoje odlike i one koje volimo i one
koje ne volimo, jer smo to sve mi.Takvi smo ovog časa i to prihvatamo. Ako
postoji nešto što želimo da promenimo, to ćemo i menjati, ali smo ovog čas
upravo ovakvi kakvi jesmo i to prihvatamo. Naš indentitet prema spolja i naš
indentitet prema unutra su u neprestanom sukobu. Prema spolja se prikazujemo bolji
nego što jesmo, a prema unutra gori nego što jesmo. Zbog toga sebe neprestano
kritikujemo i prebacujemo. Kada se ta dva indentiteta izjednače to će biti kraj
patnje, blaženstvo. Sada pratite dah i mentalno sebi sa udahom kažite “SO”, a
sa izdahom “HAM.“ Na sanskrititu to
znači “To sam ja.“ Time sebi poručujete da ste vi zapravo ovaj
mir i blaženstvo. Nakon par puta, pokušajte da ne izgovarate, već da osluškujete mantru u
sebi. Slušajte kako mantra u vama šapuće “ SO -HAM.” Smatra se da je to zvuk koji stvara naša
prava priroda koja nikada nije rođena i nikada neće umreti. Sa udahom čujete “SO,”
a sa izdahom “HAM. “Ostanite u meditaciji koliko vam prija i završite je
dubokim udahom i izdahom. Svakog trenutka u danu kada obratimo pažnju na
disanje čućemo mantru “SO- HAM,” postaćemo svesni sebe i trenutka u kome se nalazimo.
DEKLARACIJA O SAMOPRIHVATANJU
Marjana VIlijamson
“Neću osuđivati ili degradirati sebe.
Neću
kriviti sebe zbog grešaka koje sam napravila,
Međutim, iskupiću se i biti milostiva prema
sebi, jer
Ja znam da Bog ima milosti prema meni.
Neću se
porediti sa drugima, jer znam
da me je Bog načinio onakvom kakva sam ja za
svoje potrebe.
Neću se spustiti,
jer bi pri tom spustila i Božije stvaranje.
Znam da što sam
ljubaznija prema sebi,
Imaću više
kapaciteta da budem ljubaznija i prema drugima, a
Oni će zauzvrat
biti ljubazniji prema meni.
Ja ću sebi olakšati
samu tendenciju da postojim,
Jer niko ne zna bolje
od mene boli koje sam prošla.
Shvatam da volim
sebe ljubavlju kojom Bog voli,
Onako kako on
voli svet, a to uključuje I mene.
Amin!”
*********************************************************************
Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com pratite blog , stranicu na fb…Hvala!<3
Нема коментара:
Постави коментар