петак, 23. децембар 2016.

Prvi deo-Poglavlje VIII-"Mir,mir, mir niko nije kriv"

 



Mir,mir,mir niko nije kriv

„Čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati“ –“Mali Princ “- Antoan de Sent Egziperi

Uvek me iznova fascinira činjenica da, zapravo, svi rituali, običaji, kao i simbolički gestovi koji ih čine  u sebi nose neku skrivenu mudrost. Naime, brojne izreke, običaji i verovanja postoje na različitim krajevima sveta, u različitim kulturama koje se nikada nisu sretale, niti znale jedna za drugu. To samo potvrđuje da su svi odgovori u nama i da duša ne uči, već da se podseća onoga što je oduvek znala.Uostalom sve prave stvari su uvek nezaboravnePostoje različite tradicije, mitologije, religije kao putevi do čuda i nije bitno kojim putem koračate, sve dok vas on vodi ka cilju. Kao deca kada bi se sa nekim posvađali, prilikom izmirenja da bi naglasili taj čin i prihvatili to kao deo života, možda i prikrili stid i nelagodu, ukrstili bi svoje male prstiće i otpevali: “Mir, mir, mir niko nije kriv. Ava, ava, ava niko nije krava.” Tim simboličkim gestom bi počinjali druženje iznova bez tereta krivice. Ne bi nakon toga razmišljali šta nam je ko rekao, šta smo mi rekla, a šta smo trebali da kažemo. Ne bi se prisećali još nekih situacija vezanih za tu osobu u kojima je ona pokazala svoje ”pravo lice”, nekih reči koje su nas zabolele. Ne bi sebe svodili na ulogu žrtve. Tako neretko sebe mučimo time što prećutkujemo i  krijemo svoja osećanja plašeći se da ne ispadnemo: smešni, jadni, sitničavi. Možda se naši odnosi komplikuju kada prestanemo da prilikom pomirenja ukrštamo  prstiće i pevamo pesmicu koja donosi mir i oslobađa nas krivice. To potvrđuju i Isusove reči : “Ako se ne obratite i ne postanete kao deca neće vam se otvoriti Carstvo Nebesko.”
Zašto baš mali prst?
Verovali ili ne u energetskoj psihologiji se smatra da se merdijan srca nalazi upravo na vrhu malog prsta. Dakle, mali prst simboliše naše srce i zbog toga u mnogim kulturama, kada se dvoje mire ili daju zavet, ukrštaju dva mala prsta. Tim činom mi zapravo dopuštamo da se naše srca dodirne sa srcem osobe sa kojom smo bili u sukobu.  Kada u drugima  vidimo dušu kakvi smo i sami  mi oslobađamo naša srca gorčine proizašle iz svađe, zameranja, uvreda.
Na ovo se nadovezuje i japanska legenda  o “Crvenim nitima” o kojoj sam pročitala članak.Legenda  objašnjava da je svaka osoba u naš život ušla sa razlogom i da ništa nije slučajno. Po ovoj legendi crvene niti su krvni sudovi u našem telu kao reke koje daju život. Nit koja spaja naše srce sa malim prstom je poseban kanal, jer se ova nit ne završava u malom prstu već  se nastavlja u obliku nevidljive crvene niti, koja „teče“ iz našeg malog prsta i nastavlja da se prepliće sa crvenim nitima drugih ljudi – povezujući tako naše srce sa njihovim. Ljudi sa kojima smo povezani ovim nitima koje je ispleo sam Univerzum  su naše srodne duše. Naime, dvoje ljudi koji su povezani na ovaj način su predodređeni da se sretnu, bez obzira koliko daleko žive jedno od drugog i koliko se njihove životne okolnosti razlikuju. Kada se desi – taj susret je fatalan i duboko utiče na oboje. Niti se ponekad protežu i postaju zamršene, ali se ta veza nikad neće prekinuti.

  Mudra priča  - Zašto vičemo?

Jednom je učitelj pitao svoje učenike:“Zašto ljudi viču kad su ljuti?”

Učenici su razmišljali neko vreme:
“Zato što izgubimo strpljenje – zato vičemo” – reče jedan
“Ali, zašto bi vikao ako je osoba pored tebe?” – pita učitelj – “zar nije moguće govoriti tiho i lagano?”
Učenici su davali još neke odgovore, ali nijedan nije zadovoljio učitelja.
Naposletku je objasnio:
“Kada su dve osobe u svađi, one su ljutite, njihova se srca jako udalje. Zato moraju vikati jedno na drugoga, da njihov krik premosti udaljenost i da se mogu čuti. Što su ljući, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost među njima sve veća.
Potom je učitelj pitao:
“Šta se dogodi kada se dve osobe zaljube? Ne viču jedna na drugu, već govore tiho i nežno. Zašto? Njihova su srca veoma blizu. Udaljenost među njima je veoma mala.
A šta se dogodi kada se još više zaljube? Ne govore. Samo šapuću i još više zbližavaju u svojoj ljubavi. Konačno, ne trebaju više ni šapat. Samo se gledaju i to je sve. Takve su dve osobe koje se vole.”
Onda je rekao:“Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte reči koje bi vas mogle još više udaljiti, jer će doći dan kada će udaljenost biti tako velika, da više nikad neće biti puta nazad.

                                                                                                      Nepoznat autor



*********************************************************************




Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com  pratite  blog , stranicu na fb…Hvala!<3

Нема коментара:

Постави коментар