Prvi deo -Poglavlje IX -Opraštanje

Opraštanje

“Oprost je miris koji ljubičica ostavi na stopalu koje ju je zdrobilo.” Mark Tven

                                                          

 Opraštanje je čin spasenja kojim se završava sva patnja i gubitak.  Zato nemojte čekati da vas neko spase, spasite sami sebe tako što ćete oprostiti. Oprostiti ne znači i da time nešto odobravamo niti da se sa tim slažemo. Ne. To znači samo da smo se pomirili sa svojom prošlošću. Kada prihvatimo određenu situaciju ili nečiji postupak  koji je za nas bio bolan, koji nas je povredio on postaje samo događaj iz naše  prošlosti  i mi mu na taj način oduzimamo moć da nas i dalje povređuje. Odbacivanjem mržnje, ljutnje, krivice, straha, ogorčenosti, gneva i svih drugih neprijatnih emocija  koji vezujemo za određeni događaj ili određenu osobu mi odbacujemo i sopstvenu ranjivost, a time i mogućnost da patimo.To ostavljamo iza sebe, a moć vraćamo u svoje ruke. Stoga,  nemojte ostajati u “dolini suza “ kada vam je raj na dohvat ruke. Od njega vas deli jedino strah da ako oprostite  bićete jednako loši kao i onaj koga osuđujete, kome zamerate, koga možda i mrzite! Ali da li je zaista tako?

Opraštanje je zapravo mnogo lakše nego što izgleda ukoliko  pođemo od stave da niko nije nepogrešiv i da ne postoji neoprostivo.Da,  možda  vam se dogodilo nešto užasno, možda vas je toliko povredila da ste jedva preživeli. Ali ključno je da razumete da  se to vama  dogodilo, ne događa se više, jer je prošlost završena i postoji jedino u vašim mislima.To što treba da oprostite nije deo vašeg sadašnjeg trenutka. Kada kažete:”Opraštam ti “ vi zapravo sami sebe oslobađate toga i dopuštate mu da ode iz  vaše života. Time unosite svetlo u onaj deo svoje duše koji je u tami. Kada osvetlite svoju dušu osećate blaženstvo i mir, a kada ste u miru sa samim sobom vi imate sada i imate sutra. U suprotnom imate potrebu da osuđujete, jer morate da opravdate svoje nepraštenje. Postajete talac sopstvene prošlostii, ostajete zaglavljeni u “juče” i živite svoje ružne uspomene.

U  knjizi “Kurs cuda”  se  navodi da svaka bolest u našem telu potiče od nemogućnosti da oprostimo, te da kada god smo bolesni trebamo da razmislimo i postavimo sebi pitanje:” Kome trebam da oprostim? “Često je reč o osobi koja  je uradila nešto što smo zaveli   pod “neoprostivo“  i kojoj je samim tim teško oprostiti.  Na metafizičkom planu sve što dajemo zapravo dajemo sami sebi, i tako posmatrano opraštanje je čin milosrđa prama nama samima.Kaže se da kada odbijamo da oprostimo to je kao da smo popili otrov, a očekujemo da umre neko drugi. Taj drugi koji nas je povredio  nekada i nije svestan kakav je uticaj imao na nas sa svojim postupscima Ili rečima. Kada oprostimo mi se oslobađamo, jer time prestajemo da gledamo na sebe kao na nemoćnu žrtvu i osvešćujemo da mi nismo naša prošlost.

Često najviše zameramo svojim roditeljima i teško nam je da im oprostimo. Krivimo ih za sve svoje neuspehe. Ovo je posebno važno ako znamo da odnos koji smo imali sa svojim roditeljima nesvesno preslikavamo na svaki svoj potonji odnos u životu. Dakle, po nekim psiholozima svaki odnos koji imamo se u osnovi može svesti na odnos koji smo kao dete uspostvili sa ocem ili sa majkom. To je obrazac koga se držimo i koji ponavljamo iznova i iznova. Neki drugi ljudi igraju njihove uloge, ali u suštini neprestano svedočimo istim situacijama koje nam “nadražuju stare rane”, jer naša podsvest na taj način pokušava da ih razreši. Dakle, potrebno je da oprostimo svojim roditeljima. Pođimo od toga što ćemo osvestiti da su uvek radili onako kako su najbolje znali i umeli u datom trenutku i da su imali najbolje namere.Setite se i da je put do pakla uvek popločan najboljim  namerama.

Možda su bili nesvesni, needukovani, neosvešćeni. Možda jednostavno nisu znali bolje.  Poznato je da povređeni povređuju,  zato su nasilnici često bivše žrtve nasilja u svojoj primarnoj porodici, deca alkoholičara alkoholičari, narkomana narkomani. Ali divna vest je ta da se to može prekinuti samo ako oprostite.Vidite svoje roditelje kao malo nevino dete kakvo su nekad bili, koje je patilo i tražilo pomoć.Sve ružno su vam uradili, uradili su jer su možda i sami bili tako odgajani i vaspitavani od strane svoji roditelja. Nekada  je fizičko kažnjavanje dece bilo uobičajenoi govorilo se da je “batina iz raja izašla.” Luiz Hej  u tom smislu kaže da “smo svi mi žrtve žrtava.“ Roditelji najčešće iz straha i nemoći povređuju svoju decu.Svi smo bar jednom svedočili situaciji da dete padne, povredi se, roditelj pretrne od straha i onda bude nasilan nad svojim uplakanim i uplašenim detetom.Dete umesto utehe od roditelja dobije grdnju, a u nekim slučajevima i batine. Roditelj iz straha vrši  nasilje sa tzv.” najboljom namerom “ da ubedi dete da to više nikada ne čini!Povređuje ga on, da ono ne bi sutra bilo više povređeno i govori da je to za njegovo dobro. Zvuči apsurdno, ali je tako. Kada oprostimo svijm roditelja mi zapravo odrastamo, jer  prestajemo da budemo malo,uplašeno i povređeno dete  koje je nemoćno da išta promeni.

Ponekad i oprostimo izdaju onih koje smo voleli i u  koji smo se razočarali, ali teško opraštamo sebi. Sebe okrivljujemo i osuđujemo  i za tuđe i za svoje izdaje.  Greh je zapravo nedostatak ljubavi, a izdaja je upravo to greh prema samom sebi.  Čin nemanja vere, odricanja od ljubavi. Možda je zbog toga u krivičnom zakonodavstvu kroz istoriju ona uvek i bila najteže sankcionisana. Mogao se izdati Bog, kralj, država, ali u suštini uvek se izdavala i izdaje sama  ljubav u nekom svom vidu.   Osvestite da vi niste vaša  prošlost,vi niste vaša greška,vi niste vaš ružan gest ili reč  koji sebi zamerate.Ne određuje vas ništa od toga. Vi ste ti koji  na taj način definišete sebe- kroz koncept neoprostivog  greha,krivice i kazne koja zehteva žrtvu  Neki autori navode da se sve ćelije našeg tela kompletno izmene u period od 7 godina, te da mi zapravo ni fizički, ni mentalno, a ni duhovno nismo iste osobe. Vi niste osoba kakva ste bili u trenutku kada ste učinili nešto što smatrate lošim.  Bog nam je dao mogućnost da se pokajemo, da osvestimo da u jednom trenutku svog života  nismo postupili ispravno, a kada nešto osvestimo mi to možemo da menjamo, tako što nećemo to više činiti. Ako je greh nedostatak ljubavi,pokajanje je čin vraćanja ljubavi kao našoj suštini. Zato pokajte se, ali nemojte živeti u kajanju.Oprostite sebi!

Negujte empatiju u sebi, pokušajte da razumete druge ljude, jer ćete tako u njima videti dušu, a ne samo telo. Kada na sebe i druge gledamo očima duše, očima ljubavi lako nam je i da oprostimo,jer ljubav sve prašta.Ne moramo da  znamo kako to da učinimo, potrebno je da donesemo odluku da to želimo da učinimo. Kada postanemo spremni da oprostimo mi čemo znati i kako to da učinimo. Ne zaboravite svi odgovori su uvek u nama.

 Recepti  za opraštanje

 Blagoslovite i poželite sreću

Ukoliko i pored toga što želite da oprostite nekoj osobi još uvek niste spremni da to učinite, jer  je bol koju osećate zbog toga još uvek intenzivna i jaka -blagoslovite tu  osobu. Počnite tako što ćete navesti ime te osobe i reći  :” Ja te Blagosivljam  i želim ti sreću!” Možda će vam biti teško da to učinite zato što je vaša rana još uvek sveža ili suviše duboka, ali vremenom će postati lakše i počećete da osećate reči koje izgovarate. Tako ćete doći u stanje da u potpunosti oprostit. Sigmund Frojd je rekao :” Ako ste oprostili čoveku sve, znači, završili ste sa njim, zauvek!”  Zato blagoslovite i poželite sreću, jer čete tako zatvoriti neka poglavlja svog života zauvek.                                        

Afirmišite

Afirmacije su potvrde ili izjave koje izgovaramo kao vid autosugestije, a u cilju da usvojimo neko uverenje koje smatramo korisnim. Kao takve možemo da ih koristimoi kod opraštanja, jer ćemo tako sebe dovesti u stanje da možemo da oprostimo. Možete izgovarati afirmacije na glas, u sebi- kao mantru, zapisivati ih, pevušiti. Veoma su delotvorne ako se izgovaraju pred ogledalolom dok se gledate u oči. Bitno je da izjavu koju izgovarate osećete, da ona rezonuje sa vama. Afirmaciju koju ste odabrali ili sami sastavili možete  ponavljati koliko god želite, koliko god vam prija. Bitno je da dok to radite se dobro osećate, jer samo tako možete postići željeni efekat.

Posebno je moćna afirmacija iz pomenutog “Kursa čuda” koja glasi:

“Samo me moje osuđivanje povređuje. Samo me moje opraštanje oslobađa.”

Takođe, možete izgovaratii:

“Ja sam sada spremna da oprostim.”

“Ja sada biram da oprostim i oslobodim se prošlosti. “

“Opraštam sebi i drugima što nismo savršeni.”

“Ja nisam svoja prošlost! Ja nisam ničija žrtva! Ja sam voljeno dete Boga!”                                    

 Molitva

Molitva je intimni čin našeg obraćanja Bogu  i može imati različite oblike. Ona nam može biti od velike pomoći prilikom opraštanja. Možemo se moliti da nam se  oprosti, ali i da u sebi pronađemo snagu da oprostimo. U molitvi “Oče naš” kao najpoznatijoj hrišćanskoj molitvi koja potiče od Isusa Hrista postoje stihovi: “..I oprosti nam dugove naše, kao što mi opraštamo dužnicima svojim!” Molite se tradicionalnim molitvama ili sopstvenima rečima iz “duše”, u sebi ili naglas.  Možete napisati molitvu kao pismo Bogu i Anđelima, a možete je i pevati. Molite se za pomoć da oprostite ili se zahvalite u molitvi kao da ste već spoznali milost oprosta. Možete se moliti Bogu,Bogorodici, Isusu, Svecima, Anđelima, u šta god da verujete. Zamolite Anđele  i Arhanđele da vam pomognu. Arhanđeo Zadkiel je Arhanđeo oprosta i možete ga  zamoliti da svojim ljubičastim plamenom  pročisti  i ukloni sve prepreke  koje stoje na putu vašeg oprosta. Onda  možete uraditi meditaciju i vizualizivati  kako vas Arhanđeo Zadkiel svojim ljubičastim plamenom oslobađa teškog tereta nepraštanja. Zamolite svoje duhovne vodiče da vam pomognu da otvorite srce i primite svetlost. Zamolite svoje više Ja da vas vodi. Uvek se  zahvalite se na svoj pomoći koju dobijate na putu spasenja.

“Presveta Marijo, kraljice Anđela, moli se za nas. Moli se da oprostimo, jer se iz oprosta spasenje rađa. “Amin!

 Molitva za oproštaj Bogorodici

 “Kada sumnja zatamni sjaj moje duše

  I gnev u meni se rodi,

  Bogorodice ti što Hrista Spasitelja rodi,

  Učini me dovoljno jakom da zasijam u tami,

  I  ma koliko bili teški  moji dani,

  Učini da se setim da pod krovom nebeskim nikada nismo sami.

  Učini da osvestim svu snagu koju nosim u sebi,

  I da sa verom u Boga  oprostim i drugima i sebi.  

  Amin!”

    Vizualizacija

Ponekad je osoba kojoj treba da oprostimo  preminula i ovo je onda jedan od načina da to učinimo. Uzmite ukolko imate fotografiju osobe kojoj želite da  oprostite i posmatrajte osobu na fotografiji.Onda zatvorite oči i zamislite tu osobu ispred sebe. Recite joj sve što osećate.Kako ste se osećali zbog njenog postupka. Koliko vas je povredila. Recite joj da ste besni, ljuti, da je  zbog svega možda i mrzite. Izbacite to iz sebe. Na kraju recite: “Opraštam ti sada i oslobađam se svega toksičnog što je proizašlo iz ovog događaja.Oslobađam se svega negativnog vezanog za tebe i tvoj uticaj u mom životu. Oslobađam se svih neprijatnih emocija koje budi u meni sećanje na tebe. Ja ti opraštam i slobodna/slobodan sam.”Navedeni postupak možete uraditi i u meditaciji.

   Vežba opraštanja

Odvojte vreme i sedite na tiho mesto gde vas niko neće uznemiravati. Uzmite papir i olovku i krenite da pravite tzv.spisak opraštanja. Pokušajte da se setite svake osobe u svom životu koja vas je na bilo koji način uvredila, povredila, kojoj bilo šta zamerate. Obuhvatite sve osobe kojima je potrebno da oprostite, uključujući i sebe. Nebitno je da li je osoba u pitanju živa ili je preminula. Zapisujete  za svaku osobu posebno šta joj zamerate, kako vas je povredila i kako ste se zbog nje osećali.Koliko god vam izgledalo sada bezazleno ukoliko ste se setili nekog događaji ili reči koje su  vas zabolele kada ste bili dete zapišite to. Setili ste se toga i te osobe sa razlogom. Na kraju nepišite “Ja  ti  sada opraštam i oslobađam se svega toksično što je proizašlo iz ovog događaja, a što me je kočilo i blokiralo u životu. Otpuštam sav bol, bes, ljutnju, patnju i mržnju koju zbog toga osećam. Oslobađam se svega neprijatnog i dopuštam mu da ode od mene. Zahvalna sam za sve dobro koje je otuda proizašlo. Lekcija je naučena. Ja sada hodam putem spasenja u svoj novi srećan život. I to je tako!“ Papir na kome ste pisali možete zapaliti  ili pocepati i baciti i time simbolički se osloboditi svega što ste napisali.

             

 Meditacija  za opraštanje

Sedite u udoban položaj pravih leđa. Stopala neka su na podu, ruke u krilu sa dlanovima  okrenutim prema plafonu. Lagano zatvorite oči i pratite prirodan dah, udah od pupka do grla i izdah od grla do pupka.  Započnite sa jednim što sporijim i dužim udahom kroz nos i takvim istim izdahom. Dok duboko dišemo polako opuštamo delove svog tela, deo po deo. Obraćanjem pažnje na određeni deo tela mi ga opuštamo. Krećemo od vrha glave, preko vrata, ramena, do vrhova nožnih prstiju. Kada smo u potpunosti opušteni zamislimo da smo na plaži. Prelep je sunčan dan. Čujemo talase I  galebove. Osećamo mir dok gazimo po toplom pesku. U jednom  trenutku vidimo da nam u susret ide neka osoba. Kako se približava vidimo da nam je ta osoba poznata. Ta osoba nas je nekada povredila i  mi joj nismo oprostili. Sećamo se tog događaja i svega što joj zameramo. Osoba nam prilazi i sada nam se pogledi susreću. Osećamo se ranjivo.Ponovo osećamo tugu,bol,ljutnju, ogorčenje.Puštamo sve emocije da isplivaju na površinu. Počinjemo da govorimo toj osobi o svojim osećanjima. Možda nam kreću suze,  ali mi hrabro nastavljamo. U jednom trenutku ta osoba nas hvata nežno za ruku i kaže: “ Oprosti mi! Oprosti mi što sam te povredio. Sada znam šta sam ti uradio/uradila i žao mi je zbog toga. Nisam bio  svestan/bila svesna  da ti nanosim zlo. I sam –a sam patio/patila  u tom trenutku i nisam obraćao/obraćala pažnju kako se osećaš. Bio  sam /bila sam slep-a od straha. Povredio/povredila sam te zbog soptvene nemoći. Molim te oprosti mi!”  Gledate tu osobu u oči i možete da osetite da su njene reči iskrene, da vam govori iz duše. Možda i njoj teku suze. Osećaš da i ona zaista pati i da će vas tvoje opraštanje oboje osloboditi.  Spreman/spremna  si da oprostiš i izgovaraš :”Opraštam ti i oslobađam te sada i zauvek! Ti si Slobodan/slobodna i ja sam slobodan/slobodna!” Kako to izgovorite osećate blaženstvo, mir i spokoj. Gledate tu osobu  sada drugim očima,očima zahvalnosti,  jer vam je darovala milost oproštaja i zbog toga je snažno zagrlite! Ostanite u meditaciji koliko vam prija i kada budete spremni lagano pomerite prste na nogam, potom  prste na rukama, brojite do tri i otvorite oči. U ovoj meditaciji kao osobu kojoj trebamo da oprostimo možemo zamisliti i sami sebe.

AUDIO  VERZIJA MEDITACIJE SE NALAZI NA LINKU-
https://www.youtube.com/watch?v=goGVfCDl56o&t=40s

kao i na blogu u postu Meditacija sa anđelima -audio

*********************************************************************

Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com  pratite  blog , stranicu na fb…Hvala!<3

           

INFORMACIJE ZA SESIJE SPIRITUALNOG KONSALTIGA -RAZGOVORI JEDAN NA JEDAN- NA dbrkovic2@gmail.com ili u inbox na fb stranici Brilijanti u nama-recepti za čaroliju