Prvi deo- Poglavlje II-Arhetip žrtve, Koncept pravde

                           

           

 ARHETIP ŽRTVE

“Nema destruktivnijeg zaključka od uverenja da ste žrtva i da su drugi u stanju naneti vam bol i prouzrokovati patnju”- "Abraham" -Ester Hiks

Odrasli smo u sredini gde je duboko ukorenjen arhetip žrtve i gde se žrtvovanje glorifikuje i slavi. Nekako se čini da se žrtvovanje izjednačava sa herojstvom i junaštvom, a poraz postaje pobeda.  “Normalno” je žrtvovati se i odricati se. Ovo pogotovo važi ako si žena, jer da bi bila dobra žena ti si na neki način uvek žrtva svoje porodice. Žrtvuješ karijeru radi muža i dece. Žrtvuješ se neprestanno iz dana u dan, jer tako treba i to se od tebe očekuje. Ako želiš nešto drugo i pobuniš se bićeš loša i sebična. Bićeš izrod, crna ovca, bela vrana. Bićeš sramota!  
Kako god okrenuli moraš da nešto žrtvuješ.” Govore  ti: “Ne možeš sve da imaš. Prihvati to! Prihvati odmah sada da nećeš da ostvariš to što želiš i biče ti lakše. Život je patnja! Svi pate, žrtvuju se i odriču. Što bi ti bio izuzetak od pravila?!”

Sve je to smeće i to tuđe smeće. Najbitnije je da u životu prihvatiš kao svoje samo ono što ti služi i koristi Što ti pomaže da ideš napred. Što te čini lakim, poletnim, što te nadahnuje i uzbuđuje. Transformiši žrtvu u heroja, junaka, ratnika. Budi ratnik koji dobija bitku pre nego što je počela. Ratnik koji izlazi na megdan da bi još jednom potvrdio svoju moć. Budi hrabar i ne dozvoli da te strah savlada. Ono što razdvaja pobednika od gubitnika je stav i vera u pobedu.Ratnika ne određuje odsustvo straha već delovanje uprkos strahu. Ne definiše ga ni odsustvo slabosti, već svest  o sopstvenim slabostima. Ne određuje ga ni neranjivost, već svest o sopstvenoj smrtnosti. Jer ako ih je svestan one su pod njegovom kontrolom.

Položaj žrtve isključuje postojanje krivice, pa samim tim i  odgovornosti.  Dakle, ako si žrtva ti si istovremeno i nevin- “besgrešan” gledano sa tog nivoa svesti i to je razlog zašto ljudi ostaju u tom položaju . Ono što je ključno da bi čovek prestao da bude žrtva je da preuzme odgovornost za sebe i sopstvene postupke. Položaj žrtve isključuje postojanje krivice, a samim tim i  odgovornosti.

Kako percipiraš sebe? Da li si ratnik ili žrtva? 

Ako se osvrneš oko sebe naćićeš sredstva koja ako primeniš na pravi način će te dovesti do pobede.Ona će jednostavno postati to ubojito oružje pomoću koga ćeš savladati i najstrašniju zver koju možeš da zamisliš. Međutim, da bi stigao dotle najpre moraš da se zagledaš u sebe i da potražiš odgovore. Neophodno je da prihvatiš sebe i to ko si sada i ovde. Sagledaj sve uloge koje igraš i zapitaj se ko si  ti izvan toga?Spoznaj da nisi ti žrtva već  voljeno dete Boga koje je krojač svoje sreće i sudbine. Sudbina kao unapred dati životni put na koji ne možemo da utičemo je iluzija koja te drži u tamnici nemoći i straha. Na neke stvari ne možemo da  utičemo. Tu se slažem. Slažem se da nemamo svi istu startnu poziciju, niti rastemo i razvijamo se u istim uslovima. Svako u rukama ima različite karte. Ali od svakog od nas zavisi kako će da odigra igru sa kartama koje je dobio i koje drži u ruci. Svi imamo slobodnu volju i to je možda najbitnije MI SMO TI KOJI BIRAMO! Mi odlučujemo ko ćemo biti “Ratnik “ili “Žrtva”. Da li ćemo se odreći te patnje koje proizilazi iz nemoći koje se odričemo time što prihvatamo odgovornost? Da li ćemo  time razočarati druge? Verovatno. Ljudi očekuju i i ljute se kada ne ispunite njihova očekivanja. Ali kakve to veze u krajnjoj liniji ima s’ vama!? Jednog trenutak će te se zapitati :“Da li želim da živim svoje snove ili tuđa očekivanja” ili što je još gore, tuđe strahove? Ljudi se na kraju života  uvek kaju zbog toga što su slušali druge, najčešće roditelje i žrtvovali svoje snove. Uvek se više kajete zbog nečega što niste uradili, nego zbog onoga što ste uradili, jer kada delate stičete iskustvo. Iskustvo je put spoznaje stvarnosti. Iskustvo bilo loše, bilo dobro je samo  potvrda da živite. Život je najveća vrednost koju u bilo kom trenutku posedujete i nemojte žrtvovati  koncept “života iz snova“ zarad kolektivne glorifikacije žrtve. Živimo u svojoj koži, a ne u tuđim očima, te stoga nemojte gledati na sebe tim tuđim očima. Gledajte na sebe očima ljubavi. Postanite očarani sobom, kako ne bi bili razočarani život. Budite blagi prema sebi. Nemojte biti sopstveni sudija i dželat. Mi smo ti koji vršimo sopstvenu viktimizaciju i grlimo nemoć tako što se plašimo da budemo ono što jesmo. Budite  blagi i nežni prema sebi kako bi mogli da  prestanete da budete ono što  jeste i postanete ono što možete i želite da budete. Oprostite sebi prošlost. Skinite je kao  zmija košuljicu i postanite nova osoba. Rodite se ponovo kao ratnik i sanjar, jer je taj miks potreban da se stvori superheroj. Nije bitno šta ste bili, kakve izbore, greške ili grehe ste učinili. To vas ne određuje. Nemojte dopustite prošlosti da vam proguta sadašnjost i budućnost. Budite poput Sunca koje se svaki dan iznova rađa na Istoku.Svaki dan je nova šansa da nešto spoznate, odlučite, shvatite, postanete ili jednostavno budete, postojite. Verujte u sebe. Tvorac je  svima nama. Moć da promenimo  soptveni život je u našim rukama.  U “ Kursu čuda” piše : “Svaka odluka koju doneseš potiče od onoga što misliš da si ti i vrednosti koju si stavio na sebe.” Mi smo uvek ono što verujemo da jesmo i  vredni smo onoliko koliko sami odredimo. Preuzimanje odgovornosti je čin vraćanja moći u sopstvene ruke! Niko i ništa nas ne može povrediti ako mi to sami ne dozvolimo.

 
       Koncept  pravde

“Pravda predstavlja vrednosno načelo raspodele koje određuje koliko dobara i koliko tereta (odn. prava i obaveza) treba dati subjektima društvenih odnosa.Pravda je takođe i koncept pravičnog i moralnog postupanja prema svim osobama.Na pravdu se često gleda kao na stalni napor da se čini ono što je "ispravno". U najvećem broju slučajeva ispravnim se smatra ono što misli i oseća prirodno, mistično.”  -Wikipedija

Dakle, pravda kao princip podrazumeva objektivno prosuđivanje, vrednovanje nečijih postupaka, te osudu na kaznu ili nagradu. Justicija rimska boginja   pravde i pravednosti je prikazana kao časna ženana koja  na očima nosi povez, u levoj ruci drži vagu, a u desnoj mač. Povez na očima  je simbol njene  objektivnosti, odn. potrebe da se tačno odvaga krivica i nevinost svakog smrtnika. Ovo govori o ljudskoj  potrebi da verujemo da u žiovotu važi princip “dobro čini i dobrim se nadaj.” Međutim, kroz život shvatamo da stvari nisu uvek crno- bele, te da se  loše stvari dešavaju i dobrim ljudima Tako dolazimo do spoznaje onoga što nazivamo “NEPRAVDA”. Nepravdu po prirodi stvari uvek intenzivnije doživljavamo kada je osetimo na sopstvenoj koži i tada postavljamo pitanja : “Zašto?  Zašto baš ja? Zašto baš meni?”  Dok smo na nivou žrtve  mi sve neprijatne događaje u životu, ma koliko mali ili veliki oni bili, doživljavamo kao nepravdu. Kakva god da su naša podsvesna uverenja o sopstvenoj vrednosti i o tome koliko smo loši, bezvredni, zli, nedostojni, uvek mislimo  da je “kazna” prestroga u toj meri  da je nepravedna. Dok sebe percipiramo kao žrtvu mi smo kao Jozef   K.  u Kafkinom “Procesu”, optuženi, utamničeni, iako smo prividno slobodni, sve dok ne budemo nevini osuđeni na smrt. Mi smo žrtva, pa krivica samim  tim ne postoji, pa ni odgovornost. Sve što nam se dešava je velika nepravda, a mi smo beznačajni.

Je li ovaj svet mesto gde vlada nepravda, dok su etički principi samo puko sredstvo za manipulaciju mesama od strane onih čiji cilj opravadava sredstvo?

Kada  sam tragajući za odgovorima kao klinka čitala  “Bibliju,”  jedna od priča koja je  izazvala najveće reakcije u  meni je “Priča o Jovu”  koju sam doživela kao eklaktatni primer za nepravdu.  Bog mi se činio surovim i nepravednim, a Jovova patnja bespotrebna I apsurdna. Međutim, sada drugačije gledam na tu priču. Priča počinje  sledećim rečima : “U zemlji Uzu bio jedan čovek koji ze zvaše Jov. Taj čovek beše pravdan i dobar, bojaše se Boga i sklanjaše se od zla.”  Naime, sva njegova vrlina i pravednost je poticala iz straha, a ne iz ljubavi i vere u Tvorca. Kada se jada Jov kaže: “Čeg’ se plašim, to dolazi na me, čeg’ se strašim zadesi me!” Suprotno ljubavi nije mržnja, nego strah. On je izvor svih neprijatnih emocija. Isus kaže:” Po veri tvojoj biće ti dano.” Priča bi imala drugačiji epilog da je počinjala sa : “…taj čovek beše pravedan i dobar, voleše Boga i ne sklanja se od dobra koje ga je okruživalo .” Jov nije verovao da je voljeno dete Boga i da mu Bog kao svaki dobar roditelj želi radost, ljubav, zdravlje i oblije u svim segmentima života. Verovao je da je pion na koga će se kad-tad obrušiti gnev Boga, koga se treba plašiti. Strah rađa zlo. Ljubav je alhemijska tvar koja transformiše tamu u svetlo, zlo u dobro, a strah u slobodu.  “Sloboda je sa druge strane straha! ” tvrdi Robin Šarma. Zato nemojte se klanjati ničemu što vas plaši I time mu davati moć.  I u "Jevanđelju po Marku"  piše : ”Ne boj se. Samo veruj!” Zato veruj u sopstvenu moć da promeniš život i prerasteš ulogu žrtve. Onoga  momenta kada odbiješ da budeš žrtva spreman si da prihvatiš sebe. Da  oprostiš i da se pokaješ. Da vidiš svet očima zahvalnosti. Patnja nestaje, jer prestaje da postoji ono što ju je uzrokovalo -potreba za žrtvom. Pravda prestaje da bude osveta, kazna za greh, Božiji gnev i postaje poštenje, pokajanje, opraštanje i milost Božija.  Ratnik zna da pravda nije odvojena od ljubavi,  jer  je ljubav  uvek pravedna i nikada ne kažnjava bez razloga. Nepravda prestaje da bude izgovor za sopstveni život, a nemoć prerasta u moć!

 “Bože, daj mi snage da prihvatim ono što ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim ono što mogu i mudrosti da razlikujem jedno od drugoga.”                            (Reinhold Niebuhr)  

*********************************************************************

Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com  pratite  blog , stranicu na fb…Hvala!<3\