Ljubav
“Postoje trenuci kada Bog dolazi i kuca na vaša vrata. To i jeste ljubav
– Bog, koji kuca na vaša vrata. Preko žene, preko muškarca, preko deteta, preko
ljubavi, preko cveta, preko zalaska Sunca ili svitanja.Bog može pokucati na
milion različitih načina!” –Osho
Svi sveti tekstovi, sve svete
knjige oduvek pričaju iste priče. Možda se ljudi u tim pričama drugačije zovu,
možda se događaji razlikuju, ali pouke priča
su iste. Sve govore o Bogu i čoveku, o dobrom i lošem, o sreći i tugi, o
životu i smrti...Međutim, ako pogledamo dublje shvatimo da svaka priča koju smo ikada
čuli i koju ćemo ikada čuti zapravo govori o ljubavi.
U staroj Grčkoj osećaj ljubavi se
opisivao sa tri reči i pravila se razlika između EROSA, FILOSA I AGAPE. Eros je
naziv za telesnu, seksualnu- čulnu
ljubav. Filos je prijateljski
oblik ljubav, pa se eros može vremenom
pretvoriti u filos. Agape je zapravo stanje ljubavi, a ne samo osećanje do koga
se dolazi putem erosa ili filosa. To je stanje kada spoznajete jedinstvo sa
svime oko vas, kada vas ljubav prožima, stanje prosvećenosti, ispunjenosti
ljubavlju.Kada iskusite agape shatate da
je odvojenost iluzija i da je ljubav apsolutna istina i naša suštinska priroda.
To je osećaj nadahnuća, sveprisutne radosti. Ljubav u nama se ogleda u svetu
oko nas i reflektuje nazad u naše srce. Tako ja shvatam agape-kao uzvišeno
stanje postojanja, kao viši stepen svesti, odn. smisao duhovnosti i postojanja. Stanje sretanja
sa izvorom i prihvatanja života kao vrhunaske božanske tvorevine.
Ljubav
koja je sveprožimuća, istinska, kristalo čista, koja je tvoje iskonsko Ja. Kao božanska iskra u nama. Ljubav kao sila koja daje život svim stvorenjima i
stvarima.Ljubav je univerzalno objašnjenje za sve dobro u Vaseljeni. Jedino što
je naposletku bitno je koliko ste voleli
i koliko ste bili voljeni Mislim da je naša duša zapravo satkana od ljubavi, a
da bi duša rasla ljubav se mora davati.
I odatle ona ontološka istina : “Sve što daješ, daješ samom sebi.”
Kako ti definišeš ljubav? Koja je
definicija ljubavi koja dominira u tvojoj porodici?
To su ključna pitanja koja trebaš sebi da postaviš.
Videćeš da se obrazac ljubavi ponavlja u nekim porodicama, jer nesvesno
usvajamo neke stavove i uverenja od svojih roditelja i predaka. Možda odatle
potiče i najčuvenija Tolstojeva rečenica kojom počinje "Ana Karenjina": “Sve srećne porodice su nalik jedna drugoj,
a svaka nesretna je nesretna na svoj način.” Dakle, i ovde se posebnost javlja
kao izvor patnje, jer podrazumeva odvojenost.
Postoji pregršt pesama, knjiga, filmova o
nemogućim i nesretnim ljubavima. Tako recimo Đorđe Balašević kaže “da su sve
prave ljubavi tužne.“Jedna od najpoznatijih ljubavnih priča svih vremena priča o Romeo i Juliji je tragedija.
Da li je ljubav pod uticajem sredine postala sinonim za patnju? Da li ako zaista voliš moraš da patiš? Da li je količina patnje srazmerna količini ljubavi koju osećamo? Ako negativno definišete romantičnu ljubav ne možete imati srećan ljubavni život. Ja sam ljubav definisala kao odricanje i samoporicanje, kao ranjivost usled straha od izdaju. Bilo je potrebno da promenim percepciju i pretvorim svoju negativnu u afirmativnu definiciju ljubavi. Potrebno je bilo da dozvolim sebi da ponovo poverujem u srećan kraj. Zapravo, ljubav treba da znači sreću pre našeg kraja. Ljubav je pesma duše. Ljubav je odraz raja- kao osećaj potpunosti i jedinstva sa životom i Bogom.
Da li je ljubav pod uticajem sredine postala sinonim za patnju? Da li ako zaista voliš moraš da patiš? Da li je količina patnje srazmerna količini ljubavi koju osećamo? Ako negativno definišete romantičnu ljubav ne možete imati srećan ljubavni život. Ja sam ljubav definisala kao odricanje i samoporicanje, kao ranjivost usled straha od izdaju. Bilo je potrebno da promenim percepciju i pretvorim svoju negativnu u afirmativnu definiciju ljubavi. Potrebno je bilo da dozvolim sebi da ponovo poverujem u srećan kraj. Zapravo, ljubav treba da znači sreću pre našeg kraja. Ljubav je pesma duše. Ljubav je odraz raja- kao osećaj potpunosti i jedinstva sa životom i Bogom.
Moje uverenje je bilo da je platonska
ljubav savršena ljubav, jer nema razočarenja.
Da li je zapravo tako? Osećati platonska ljubav je isto kao da gledate tortu, bez da je okusite. Prija vam
slika ali je ukus ono što joj daje upotrebnu vrednost. Tako da umesto pitanja : “Šta ako se
razočaram?”, pitajte se: “A šta ako se začaram i očaram”? Divno je prepusti se
i otpustiti potrebu za kontrolom. Najzad, sve
ljubavi imaju tu svrhu da nas opleme. Sve su prave, jer sve teže tome da se
transformišu u agape.
Ljubav ne umire ona ostaje da živi u
nama i kroz nas. Kada oni koje smo voleli prestanu da budu deo naše stvarnosti i dalje ostaje ta ljubav koju smo delili
i sećanje na nju. Ljubav kao energija ne umire. Ona se transformiše. Posedujemo samo onoliko koliko
dajemo drugima. Bitno je koliko volimo, koliko ljubavi živi u nama. Samo to je
na kraju bitno. Živeli smo ako smo voleli. Jedini trag koji ostaje za nama kada
napustimo ovu planet je sećanje drugih koliko smo ljubav u njima budili. Po tome nas pamte.
Nikada
ne zamerajte sebi što ste voleli nekoga, jer ste zapravo voleli sebe u njemu.
Zapamtite da svi smo mi jedno. Gabrijel Garsija Markes je rekao:” Volim te ne zbog toga šta si ti, već zbog toga šta sam ja kad sam pored tebe.” Zato ne tražite razlog za ljubav, jer ljubav je dovoljan razlog sama po sebi. Sveti Pavle u “Himni ljubavi” je to predivno objasnio.
Zapamtite da svi smo mi jedno. Gabrijel Garsija Markes je rekao:” Volim te ne zbog toga šta si ti, već zbog toga šta sam ja kad sam pored tebe.” Zato ne tražite razlog za ljubav, jer ljubav je dovoljan razlog sama po sebi. Sveti Pavle u “Himni ljubavi” je to predivno objasnio.
HIMNA LJUBAVI-PRVA POSLANICA SV. PAVLA KORIĆANIMA
"I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam.
I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi.
Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se,
Ne čini što ne pristoji, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu,
Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,
Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.
Ljubav nikad ne prestaje, dok će proroštva nestati, jezici će zamuknuti, znanje će prestati.
Jer delimično znamo, i delimično prorokujemo;
A kada dođe savršeno, onda će prestati što je delimično.
Kad bejah dete, kao dete govorih, kao dete mišljah, kao dete razmišljah; a kada sam postao čovek odbacio sam što je detinjsko.
Jer sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a onda ćemo licem u lice; sad znam delimično, a onda ću poznati kao što bejah poznat.
A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje; ali od njih najveća je ljubav.”
“Ako jezike čovečije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda
sam kao zvono koje ječi, ili praporac koji zveči."
*********************************************************************
Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com pratite blog , stranicu na fb…Hvala!<3
Нема коментара:
Постави коментар