Svet je naše ogledalo
“Ne
vidimo svet onakvim kakav je, već kakvi smo mi.”-izreka
Naš spoljašnji svet je odraz našeg
unutrašnjeg sveta. Svaki odnos je samo odraz -refleksija našeg unutrašnjeg odnosa.Kako mi tretiramo
sebe, tako nas tretiraju i drugi. Mi smo
projektori sveta koji vidimo. Zapravo vidimo ono u šta verujemo, jer svaka percepcija
je uvek i projekcija. Projektujemo sebe i na Boga, prisvajamo ga i govorimo
: ”Moj Bog, tvoj Bog, naš Bog.” Koliko je naš Bog personifikacija nas samih?
Kako vidimo sebe u tuđim očima. Kakva je naša vera? Kakva su naša uverenja?
Odgovori na ova pitanja su zapravo matreijalizovani u onome što predstavlja
tvoju realnost. Kako živiš, gde živiš,
da li si srećan, da li si tužan, da li se mučiš ili kroz život ideš sa lakoćom
i sa osmehom na licu. Naša sadašnjost je rezultat naših prošlih uverenja.
Dok smo na nivou žrtve krivimo druge za
svoje problem i odbijamo da prihvatimo odgovornost. Međutim, sve dok nekog
drugog krivite ne možete napredovati. Ovaj paradoks dr. Vejn Dajer objašnjava
rečima:” Ako mislite da su drugi ljudi
uzrok vašeg problema, moraćete da pošaljete ostatak sveta kod psihijatra, kako
bi vama bilo bolje.”
Kada počnemo da radimo na sebi
čućemo rečenicu da drugi ljudi zapravo ne postoje.Zapravo, oni u svojoj
realnosti nisu onakvi kakvi ih mi zamišljamo,odn. kakvi su u našoj realnosti. Ovo stoga jer u
našoj realnosti, oni reflektuju
nas same.Naime, naša senka je slomljena
i sakrivena u drugima i mi je vidimo u
njima, nesvesni da stojimo pred vlastitim odrazom.Karl Jung je tvrdio : “Sve
što nas nervira kod drugih može nas dovesti do toga da razumemo sami sebe.“
Dokle god
imamo potrebu da druge osuđujemo,kritikujemo i ogovaramo mi zapravo odbijamo da razumemo određene delove
sebe. Onog trenutka kada kod drugih primetimo nešto negativno, ali nemamo
potrebu da to osudimo, ne ulazimo više u konflikt sa samim sobom, jer to nije
deo nas koji odbijamo da prihvatamo.
Postoji zakon
karme-zakon uzroka i posledice koji na
metafizičkom nivou znači da sve što dajemo zapravo dajemo samom sebi. Drugi
nemaju sa tim nikakve veze, jer mi kreiramo svojim mislima svoj život. Zakon karme
glasi : ”Što ti želim nek mi bude. Što mi želiš nek ti bude.” Zbog toga se kaže da, uspeh i kritika, ogovaranje
i osuđivanje drugih ne idu zajedno. Svaka reč koju izgovarate ima
svoju vibraciju, svaka stvara. Ono što sejete to i žanjete. Hafiz je to davno rekao: “Reči koje govoriš će postati
kuća u kojoj živiš!” Ako govorite loše o ljudima koji
imaju novac, odbijate novac o sebe. Ako govorite da ljubav ne postoji,ne možete
imati srećan ljubavni život I partnera kakvog zapravo želite. Sve ono o čemu govorite dovodite u svoj
život. Zato pažljivo birajte reči koje govorite.Kada loše govorite o nekome, kada ga
osuđujete vi ne definišete tu osobu, već definišete sebe kao nekoga ko osuđuje. Setite
se Isusovih reči :”Ne sudite da da vam se ne sudi!
Jer kakvim sudom sudite onakvim će vam se suditi. I kakvom merom merite,
onakvom će vam se meriti.[”
Postoji divna priča koju je napisao Platon pre
2.500 godina, a koja govori o Sokratu i “testu tri sita.” Sokrat
je važio za velikog mudraca. Jednog dana ga potraži neki čovek i reče: ”Znaš li šta sam
sve čuo o tvom prijatelju?”
‘Trenutak”,
odgovori Sokrat, ”pre nego što mi ispričaš voleo bih da prođeš jedan brzi test. Da
li si to što mi želiš da mi kažeš prosejao kroz tri sita?”
”Tri sita?”
‘Da”, odgovori
Sokrat, ”pre nego što ispričaš neke stvari o drugome, dobro je odvojiti malo
vremena i prosejati ono što želiš da kažeš. Ja to zovem test od tri sita!
Prvo je sito
ISTINE. Jesi li proverio da
li je istina ono što hoćeš da mi ispričaš?”
”Ne, nisam. Nisam
video, samo sam čuo kako pričaju.”
”Dobro! Ne znaš da
li je to istina.
Probajmo ponovo:
pokušajmo prosejati drugačije, sad ćemo uzeti sito DOBROTE. Ono što želiš da mi
ispričaš o prijatelju, je li nešto dobro?”
”Ne, baš suprotno!
Čuo sam da se tvoj prijatelj loše poneo.”
”Dakle,” nastavi
Sokrat, ”želiš da mi ispričaš loše stvari o prijatelju, a nisi siguran da su
istinite. To i nije baš ohrabrujuće!
Još uvek možeš
proći test, jer je ostalo još sito KORISTI.
Da li je korisno da
mi ispričaš sve što je moj prijatelj učinio?”
”Korisno? Pa i ne,
ne verujem da bi ti to moglo koristiti.”
”Dakle,” zaključi
Sokrat, ”ono što želiš da mi ispričaš nije Istina, ni Dobro, ni Korisno, pa
zašto bi mi onda pričao. Ne želim da znam ništa od onoga što si hteo da mi
ispričaš, i tebi će biti bolje da sve to zaboraviš.”
Tako pre nego
što počnete da govorite loše o nekome i da
ga osuđujete vi se zapitajte da li je to što govorite istinito, dobro i
korisno. Prosejte svoje reči kroz ova tri sita. Trudite se da više slušate, a
da manje govorite, jer ono što govorite ionako već znate. Sa razlogom su nam
data dva uha, a jedna usta. Najzad, kako tvrdi Gete “Govoriti je potreba, a slušati je
umetnost “
*********************************************************************
Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com pratite blog , stranicu na fb…Hvala!<3
Нема коментара:
Постави коментар