субота, 21. јануар 2017.

Drugi deo-Poglavlje VII-BRIGA




Briga

“Zato vam kažem: ne brinite se za život svoj, šta ćete jesti, ili šta ćete piti; ni za tijelo svoje, u što ćete se obući. Nije li život pretežniji od hrane, i tijelo od odijela? Pogledajte na ptice nebeske kako ne siju, niti žnju, ni sabiraju u žitnice; pa otac vaš nebeski hrani ih. Nijeste li vi mnogo pretežniji od njih? A ko od vas brinući se može primaknuti rastu svojemu lakat jedan?I za odijelo što se brinete? Pogledajte na ljiljane u polju kako rastu; ne trude se niti predu.Ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj svojoj slavi ne obuče se kao jedan od njih.A kad travu u polju, koja danas jest, a sjutra se u peć baca, Bog tako odijeva, a kamoli vas, malovjerni?Ne brinite se dakle govoreći: šta ćemo jesti, ili, šta ćemo piti, ili, čim ćemo se odjenuti? Jer sve ovo neznabošci ištu; a zna i otac vaš nebeski da vama treba sve ovo.Nego ištite najprije carstva Božijega, i pravde njegove, i ovo će vam se sve dodati. Ne brinite se dakle za sjutra; jer sjutra brinuće se za se. Dosta je svakom danu zla svoga.”-“ Jevanđelje po Mateju 6:25-6:34”

Ovako je Isus Hrist govorio o bespotrebnosti  brige u čuvenoj “Besedi na gori.” Setimo se da smo kao deca bili bezbrižni, a  onda kako smo odrastali počeli su da nas uveravaju da je briga nužnost ako si "pošten i dobar" čovek. Deca su bezbrižna, ali odrasli moraju da brinu. Čak se i o deci govori kao o brigi : “Malo dete, mala brigi. Veliko dete, velika briga.” Zapravo, dobar si onoliko koliko brineš, jer ako ne brineš nije ti stalo! Setite se samo epiteta brižan koji se obično vezuje za ženske osobe. Brižna majka, brižna supruga, što zapravo znači dobra majka i dobra žena. “Žena,majka,kraljica” u našem fokloru  je uvek brižna! Dakle, briga se nekako  podrazumeva. Moramo da brinemo. Trebamo da smo stalno zabrinuti za svet oko sebe i svoje mesto u njemu. Trebamo da brinemo za svoju budućnost, za budućnost svoje dece i njihove dece. Treba i mora da se brine oko svega i svačega. Brini se za ljubav, zdravlje,novac,odnose? Stalno treba biti zabrinut oko toga: Kako ću? Šta ću?

Uzrok brige je strah. Strah od lošeg ishoda, neuspeha, smrti, pa i samog života.Međutim, strah je uvek izraz sumnje,odnosno nemanja vere. Briga, kao i strah je nedostatak poverenja. Kada brinete to znači da ne verujete u dobro, da prednost dajete tami, a ne svetlu, prednost dajete strahu umesto ljubavi. Ukoliko preterano brinete vi ste zapravo neodgovorni. Paradoksalno zvuči ali ako preterano brinete to je isto kao da vas nije briga, kao da vam uopšte nije stalo. Preterana briga je samosabotaža.

Ranije civilizacije su bile svesne kolko je briga destruktivna. Mudraci na istoku su govorili: “vatra spaljuje mrtve, a briga žive.”  I u sanskritu je znak kojim se obeležava reč  vatra koja spaljuje mrtve veoma je sličan znaku kojim se obeležava reč  briga. Hafiz je rekao: Sada kada su se sve tvoje brige pokazale kao veoma unosan posao, zašto ne bi potražili bolji.”

Pošto su nas  naučili da brinemo većinu svog odraslog života sada se toga treba osloboditi. Treba vratiti veru u dobro. Pakao i raj su stanje naše svesti, a ne topografsko mesto na nebu na koja idemo po okončanju ovozemaljskog života. Mi  smo njihovi tvorci. Mi stvaramo svoj svet i mi odlučujemo.Mi smo Gospodari tog našeg unutrašnjeg univerzuma. I sam Isus je govori: ”Carstvo Nebesko je u vama.” 

Kada brinete vi zapravo vizualizirate  ono što ne želite. Utešno je znati da se 99% stvari oko kojih brinemo nikada ne dogode. Dok nešto zamišljamo mi to proživljavamo kao da nam se  zapravo događa i tako vibriramo. Kada brinemo privlačimo još razloga za brigu.


Donesite odluku da nećete brinuti i da ćete verovati u život. Motivišite sebe. Govorite sebi lepe stvari. Sva briga potiče iz naših ili tuđih neprijatnih iskustava. U psihologiji učimo da postoji nešto što se zove optimizam pamćenja. Programirani smo da pamtimo lepe stvari.  Tako kada raskinete neku vezu,  posle nekog vremena kada pomislite na osobu sa kojom ste bili u vezi,  sećaćete se uglavnom  lepih momenata koje ste zajedno  delili.Upravo je optimizan pamćenja razlog što osobe pate kada raskinu nefunkcionalne veze u kojima zapravo već neko vreme nisu bile srećne. Kada se setite srednje škole ili fakulteta, setite se nekih lepih momenata iz tog perioda života,  zaboravljate stres koji ste imali vezan za ocenjivanje i polaganje ispita.  Neprijatna iskustav potiskujemo u svoj podsvesni um i ona se  transformišu u negativna uverenja. Uverenja koja nas koče i sabotiraju u životu. Te misli koje se neprestano ponavljaju i  koja nas plaše od nečega što nam se može dogoditi, zapravo imaju zadatak da nas zaštite od razočarenja. Zato se zahvalite svakoj svojoj brižnoj, negativnoj misli.Nemojte joj se opirati, jer ono čemu se opireta to raste.  Osvestite da se sve dešava za naše najveće dobro.Da nam stvari dolaze u život onda kada smo za njih spremni,u savršenom trenutku.Nemojte strahovati da ćete pogrešiti, jer greške su put do mudrosti. Svi smo i učenici i učitelji  na putu ljubavi koji se zove život.  Cela priroda  funkcioniše po principu sklada i ljubavi, po tzv. zakonu minimalnog napor, jer sve u njoj uz minimalan napor, sa lakoćom, bez otpora deluje i postiže  maksimalan rezultat. Zato budite poput ljiljana u polju.  Ne razmišljajte šta će biti, već samo budite prisutni u sada i ovde.



*********************************************************************



Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com  pratite  blog , stranicu na fb…Hvala!<3

Нема коментара:

Постави коментар