Briga
“Zato vam kažem: ne brinite se za život
svoj, šta ćete jesti, ili šta ćete piti; ni za tijelo svoje, u što ćete se
obući. Nije li život pretežniji od hrane, i tijelo od odijela? Pogledajte na
ptice nebeske kako ne siju, niti žnju, ni sabiraju u žitnice; pa otac vaš
nebeski hrani ih. Nijeste li vi mnogo pretežniji od njih? A ko od vas brinući se može primaknuti
rastu svojemu lakat jedan?I za odijelo što se brinete? Pogledajte na ljiljane u
polju kako rastu; ne trude se niti predu.Ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj
svojoj slavi ne obuče se kao jedan od njih.A kad travu u polju, koja danas
jest, a sjutra se u peć baca, Bog tako odijeva, a kamoli vas, malovjerni?Ne
brinite se dakle govoreći: šta ćemo jesti, ili, šta ćemo piti, ili, čim ćemo se
odjenuti? Jer sve ovo neznabošci ištu; a zna i otac vaš nebeski da vama treba
sve ovo.Nego ištite najprije carstva Božijega, i pravde njegove, i ovo će vam
se sve dodati. Ne brinite se dakle za sjutra; jer sjutra brinuće se za se.
Dosta je svakom danu zla svoga.”-“ Jevanđelje po Mateju 6:25-6:34”
Ovako je Isus
Hrist govorio o bespotrebnosti brige u čuvenoj
“Besedi na gori.” Setimo se da smo kao deca bili bezbrižni, a onda kako smo odrastali počeli su da nas
uveravaju da je briga nužnost ako si "pošten i dobar" čovek. Deca su bezbrižna,
ali odrasli moraju da brinu. Čak se i o deci govori kao o brigi : “Malo dete,
mala brigi. Veliko dete, velika briga.” Zapravo, dobar si onoliko koliko
brineš, jer ako ne brineš nije ti stalo! Setite se samo epiteta brižan koji se
obično vezuje za ženske osobe. Brižna majka, brižna supruga, što zapravo znači
dobra majka i dobra žena. “Žena,majka,kraljica” u našem fokloru je uvek brižna! Dakle, briga se nekako podrazumeva. Moramo da
brinemo. Trebamo da smo stalno zabrinuti za svet oko sebe i svoje mesto u
njemu. Trebamo da brinemo za svoju budućnost, za budućnost svoje dece i njihove
dece. Treba i mora da se brine oko svega i svačega. Brini se za ljubav,
zdravlje,novac,odnose? Stalno treba biti zabrinut oko toga: Kako ću? Šta ću?
Uzrok brige je strah. Strah od lošeg ishoda, neuspeha, smrti,
pa i samog života.Međutim, strah je uvek izraz sumnje,odnosno nemanja vere. Briga, kao i strah je nedostatak
poverenja. Kada brinete to znači da ne verujete u dobro, da prednost dajete
tami, a ne svetlu, prednost dajete strahu umesto ljubavi. Ukoliko preterano
brinete vi ste zapravo neodgovorni. Paradoksalno zvuči ali ako preterano
brinete to je isto kao da vas nije briga, kao da vam uopšte nije stalo. Preterana briga je samosabotaža.
Ranije civilizacije su bile svesne kolko je briga
destruktivna. Mudraci na istoku su govorili: “vatra spaljuje mrtve, a briga žive.” I
u sanskritu je znak kojim se obeležava reč
vatra koja spaljuje mrtve veoma je sličan znaku kojim se obeležava reč briga. Hafiz je rekao: “Sada kada su se sve tvoje brige pokazale kao veoma unosan
posao, zašto ne bi potražili bolji.”
Pošto su nas naučili
da brinemo većinu svog odraslog života sada se toga treba osloboditi. Treba
vratiti veru u dobro. Pakao i raj su
stanje naše svesti, a ne topografsko mesto na nebu na koja idemo po okončanju
ovozemaljskog života. Mi smo njihovi
tvorci. Mi stvaramo svoj svet i mi odlučujemo.Mi smo Gospodari tog našeg
unutrašnjeg univerzuma. I sam Isus je govori: ”Carstvo Nebesko je u vama.”
Kada brinete vi zapravo vizualizirate ono što ne želite. Utešno je znati da se 99% stvari oko kojih brinemo nikada ne dogode. Dok nešto zamišljamo mi to proživljavamo kao da nam se zapravo događa i tako vibriramo. Kada brinemo privlačimo još razloga za brigu.
Donesite odluku da nećete brinuti i da ćete verovati u život.
Motivišite sebe. Govorite sebi lepe stvari. Sva briga potiče iz naših ili tuđih
neprijatnih iskustava. U psihologiji učimo da postoji nešto što se zove
optimizam pamćenja. Programirani smo da pamtimo lepe stvari. Tako kada raskinete neku vezu, posle nekog vremena kada pomislite na osobu sa
kojom ste bili u vezi, sećaćete se
uglavnom lepih momenata koje ste zajedno
delili.Upravo je optimizan pamćenja razlog što osobe
pate kada raskinu nefunkcionalne veze u kojima zapravo već neko vreme nisu bile
srećne. Kada se setite srednje škole ili fakulteta, setite se nekih lepih
momenata iz tog perioda života,
zaboravljate stres koji ste imali vezan za ocenjivanje i polaganje
ispita. Neprijatna iskustav potiskujemo
u svoj podsvesni um i ona se
transformišu u negativna uverenja. Uverenja koja nas koče i sabotiraju u
životu. Te misli koje se neprestano
ponavljaju i koja nas plaše od nečega
što nam se može dogoditi, zapravo imaju zadatak da nas zaštite od razočarenja.
Zato se zahvalite svakoj svojoj brižnoj, negativnoj misli.Nemojte joj se
opirati, jer ono čemu se opireta to raste. Osvestite da se sve dešava za naše najveće
dobro.Da nam stvari dolaze u život onda kada smo za njih spremni,u savršenom
trenutku.Nemojte strahovati da ćete pogrešiti, jer greške su put do mudrosti.
Svi smo i učenici i učitelji na putu
ljubavi koji se zove život. Cela
priroda funkcioniše po principu sklada i
ljubavi, po tzv. zakonu minimalnog napor, jer sve u njoj uz minimalan napor, sa
lakoćom, bez otpora deluje i postiže
maksimalan rezultat. Zato budite poput ljiljana u polju. Ne razmišljajte šta će biti, već samo budite
prisutni u sada i ovde.
*********************************************************************
Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi u inbox ili na mail dbrkovic2@gmail.com pratite blog , stranicu na fb…Hvala!<3
Нема коментара:
Постави коментар